СВЕ ВИЈЕСТИ
СЕКТОРИ
КАТЕГОРИЈЕ
21.10.2022
2. Импликације процеса флексибилизације на колективно преговарање
Глобализација и флексибилизација рада као планетарни процес се одвијају неовисно о нашим ставовима и жељама, зато је ове процесе нужно прихватити и настојати њима управљати како би се избјегла стихијност њиховог утјецаја на тржиште рада у нашој земљи. Од посебног значаја је да се флексибилизација гради у балансу са социјалном сигурности. Битно је инсистирати на одговорности државе да осигура социјална права као права која су комплементарна економским законитостима тржишта рада која у глобалном окружењу добивају приоритет. Ту одговорност држава не може преносити на послодавце путем ригиднога радног законодавства, јер социјална је држава[1], а не послодавци.
Цијенећи наведено процес флексибилизације тржишта рада и рада уопште у знатној мјери се рефлектира и на значај и улогу колективног преговарања и колективних уговора. Флексибилизација уствари амбивалентно утјече на сустав колективног преговарања и колективних уговора[2], тако што с једне стране нарушава традиционалну “равнотежу снага” у социјалном дијалогу на штету радника[3], а с друге стране додатно афирмира потребу за колективним преговарањем и ширењем подручја колективног уговарања. У смислу поменутог неке од изравних и неизравних импликација флексибилизације на колективно преговарање и колективне уговоре огледају у слиједећем:
[1] Социјална је држава правни облик организације једне врсте државе благостања (wелфаре стате) у којем се позиционирају обвезе државе на подручју социјалне и економске политике како би се успоставио и одржао систем социјалне сигурности и умањиле екстремне социјалне разлике. Држава благостања је шири концепт у којему се држава појављује у улози коректора функционалних грешака модерног капитализма. У том смислу држава благостања, а тако и социјална држава, требају репарирати грешке и дефекте који настају простом примјеном закона тржишта. прим. аут.
[2] Ради се о томе да флексибилизација рада истовремено јача и слаби позицију колективног преговарања. Илустрације ради, флексибилизација умањује масовност синдиката на начин да велики дио радника ангажованих кроз тзв. атипичне форме радног односа, објективно, остаје несиндикализиран, док истовремено тренд смањивања социјалних права као импликација флексибилизације, утијече мотивирајуће и мобилизирајуће на раднике у правцу чланства у синдикатима, те на осавремењивање рада синдиката. На исти начин колективно уговарање с једне стране добива на значају, док се с друге стране, нпр. редуцира ниво преговарања у правцу склапања појединачних колективних уговора, што производи „парадоксалан учинак“. прим. аут.
[3] Између осталог на слабљење позиције радника у социјалном дијалогу утјече и редефинирање и инхибирање улоге државе у социјалном дијалогу, посебно ако се има у виду да је држава у основи наклоњенија радницима као слабијој страни у социјалном дијалогу. прим. аут.
[4] Неодговарање захтјевима глобализације и избјегавање осмишљања алтернатива постојећим моделима радних односа могу довести до појаве критичне масе захтјева који би, готово неконтролисано, могли наметнути пуну флексибилизацију, ако радно право не би почело убрзано тражити алтернативе постојећем стању. То би могло довести до тога да се економска промишљања наметну као једино мјерило радном праву, при чему би радници и рад дерегулацијом, без функционалних алтернатива, остали незаштићени. Коначно, то би значило опасност и за само постојање радног права. - Интернатионал Лабоур Оффице, 2013., 102нд Сессион, Социал Диалогуе, Геневе, стр. 118.
[5] Еуропска синдикална конфедерација, као и друга интересна удружења послодаваца и радника, имају важне улоге, али су ипак много ближе политичком карактеру, него интересном представљању социјалних партнера. Стога се интересно преговарање, упркос постојању тих структура и даље доминантно одвија на националном нивоу. прим. аут.
[6] Од почетка XX вијека синдикати су путем социјалног радног права и социјалне државе доживјели период знатног раста и оснажења. прим. аут.
[7] Табела: Синдикална густоћа у неким земљама у периоду 1960 – 2006 (% радника чланова синдиката)
|
1960 |
1980 |
2000 |
2006 |
Данска |
57 |
79 |
74 |
69 |
Француска |
20 |
18 |
8 |
8 |
Холандија |
42 |
35 |
23 |
20 |
Италија |
25 |
50 |
35 |
33 |
Немачка |
35 |
35 |
25 |
21 |
САД |
31 |
22 |
13 |
12 |
Шпанија |
- |
- |
17 |
15 |
Велика Британија |
40 |
51 |
30 |
28 |
Извор: ОЕЦД 2006.
У табели је видљиво да се од почетка 80-их година удио чланова синдиката у укупном броју радника смањује у већини земаља, што је у великој мјери у корелацији с процесом флексибилизације рада. Тачни подаци о чланству синдиката нису увијек лако доступни јер их синдикати нерадо откривају. Најједноставнија мјера раширености синдиката је стопа синдикализације, која се назива и синдикална густоћа (унион денситy), која представља учешће радника који су чланови синдиката у укупном броју запослених радника одређене земље. С обзиром да у неким земљама пензионери чине велики део синдикалног чланства, ради међународне компатибилности код статистике се у обзир узимају само чланови синдиката из популације запослених радника, што је исказано и у овој табели. прим. аут.
[8]Током периода социјализма синдикати су у готово свим социјалистичким државама били једна од најмасовнијих институција, често масовнији и од саме комунистичке партије. Синдикалним чланством били су обухваћени готово сви радници, а синдикална густоћа досезала је 90 посто, док је у неким случајевима постојао и потпуни обухват радника чланством у синдикату. Иако у већини држава чланство у синдикату није било обвезно, наведена масовност је произилазила из друштвене улоге синдиката у дистрибуцији појединих социјалних услуга и добара, као што је становање, љетовања и друге забавне активности, набава прехрамбених и других намирница итд. Синдикати су на тај начин били дио сустава социјалне сигурности (ре)дистрибуције социјалних права. Дакле, тамо гдје чланство у синдикату није било обвезно, било је практично неизбјежно због улоге синдиката у друштву. Полазећи од таквог стања, пад чланства на почетку процеса транзиције у тзв. социјалистичким земљама није неочекиван, из разлога потпуне промјене у улози коју су синдикати имали, односно у његовом дистрибутивном капацитету. прим. аут.