Пошаљи документе на е-маил

Више од милијарде дјеце рискира да заостану у образовању због затварања школа с циљем сузбијања ширења пандемије „COVID-19“. Како би дјеца широм свијета наставила учити, земље проводе програме даљинског образовања тј. учења на даљину. Ипак, многа дјеца широм свијета - посебно она у сиромашнијим домаћинствима - немају приступ интернету, личним компјуторима, телевизорима или чак радио апаратима код куће, појачавајући учинке постојећих неједнакости у учењу. Студенти који немају приступ технологијама потребним за учење од куће имају веома ограничена средства за наставак свог образовања. Као резултат тога, многи се суочавају с ризиком да се више никада не врате у школу, поништавајући године напретка у образовању широм свијета.

Затварањем школа у 188 земаља (од априла 2020), многе од тих држава су почели да  истражују алтернативне начине за пружање континуираног образовања користећи технологије као што су Интернет, ТВ и радио. Међутим, приступ тим технологијама ограничен је у многим земљама с ниским и средњим приходима тј. друштвеним бруто производом по глави становника, а посебно су тиме погођена сиромашна кућанства у истима.

• Иако је више од 90 посто земаља усвојило политике дигиталног и/или емитовања даљинског учења тј. учења од куће, само 60 посто је то учинило за предшколско образовање.
• Политичке мјере које су владе предузеле како би осигурале континуитет учења путем радиодифузних или дигиталних медија омогућиле су потенцијално досезање 69 посто школараца (максимално) у предшколском и средњем образовању на глобалној нивоу.
• 31 посто школске дјеце широм свијета (463 милиона) нема приступ даљинском учењу путем емитирања радиодифузних сигнала тј. учењем путем ТВ-а и интернета, а такође због недостатка потребних технолошких средстава код куће за учење да даљину, а ни због тога што усвојене политике за учење на даљину нису имплементиране.
• Интернетске платформе владе су најчешће користиле за пружање образовања путем учења на даљину за вријеме док су школе и даље затворене, те 83 посто земаља користи ову методу. Међутим, то обухвата само једну четвртину школараца широм свијета.
• Телевизија посједује већи потенцијал за учење на даљину путем емитовања тв сигнала, те омогућавајући учење на даљину за (62 посто) ученика на глобалном нивоу.
• Само 16 посто школараца може се обухватити путем радијског учења широм свијета.
• Глобално, 3 од 4 ученика која се не могу обухватити политиком даљинског учења долазе из руралних подручја и/или припадају најсиромашнијим домаћинствима.

Узимајући у обзир ове податке, важно је да се земље не ослањају ни на један канал даљинског учења да би досегле сву дјецу. Уз то, ширење приступа Интернету и другим дигиталним рјешењима за сву дјецу био би један од кључних дугорочних приоритета за смањење рањивости у учењу.

Извор: https://data.unicef.org/topic/education/covid-19/