Пошаљи документе на е-маил

Чланови експертске групе за морску геологију (МГЕГ) пружају висококвалитетне информације и савјете доносиоцима одлука одговорним за европска мора , као и водећу улогу у питањима од глобалног значаја. Нагласак МГЕГ-а ставља се на међусекторска питања као што је одржива употреба природних ресурса, климатске промјене, мапирање станишта, природне опасности и дугорочно одржавање база података. Група промовира морске геолошке информације и тумачења као темељни увјет за све активности које се одвијају у европским морима.

Одржавање сурадње између поморских одјела организација Европског геолошког завода пресудан је задатак мисије групе. На националном нивоу, све државе чланице ЕУ увеле су политике за побољшање боље интеграције науке о мору, чији су покретачи углавном акциони планови и директиве ЕУ. Важно је да државе чланице ЕУ развију стратегије утемељене на прекограничној сурадњи, посебно у морском окружењу. На овај начин, МГЕГ осигурава да доноситељи одлука у ЕУ буду на располагању високом нивоу стручности и информација о морској геологији за одрживо кориштење морских ресурса, на темељу пуне потпоре на националној разини и активне сурадње с другим научним дисциплинама.

Скупина је развила дугорочну стратегију, која се уклапа у свеобухватну поморску стратегију Еуропске комисије, а допринијела је неколико пројеката које финанцира ЕК. У свом документу „Знање о мору 2020: поморски подаци и проматрање за паметан и одржив раст“ објављеном 2010. године, ЕК је изнијела случај за координиранији приступ прикупљању података о мору.

Приступ подацима и тумачењима тренутно су доступни путем пројеката Европске мреже за проматрање и поморство (EMODnet) и Geo-Seas пројеката. Програм ЕМОДнет поморске одјеле геолошких истраживања ставља у средиште пружања геолошких савјета и информација ЕК. МГЕГ је такођер активан у иницијативама попут развоја еуропске инфраструктуре геолошких података, ЕуроГеоСурвеyс Нортх Атлантиц Гроуп (NAG) и у Међународној радној групи за мапирање Атлантског дна, која је основана након еуропско-америчко-канадског споразума о сурадњи о истраживању Атлантског океана. Група наставља гледати према ван како би развила мултидисциплинарну сaрадњу с морским биолошким, океанографским / хидрографским, физичким, кемијским и археолошким заједницама, које чине главне пружатеље научних информација за европску морску заједницу.

Иако нам је невидљиво, морско дно је једнако разнолико и спектакуларно као и наш крајолик. Планински ланци, клисуре, понорнице и континенталне полице представљају низ топографија и морских биотопа, а пружају нам и широк спектар ресурса. У многим дијеловима Европе, оффсхоре сектор није само извор нафте и плина, већ такођер пружа локације за инсталације обновљивих извора енергије и има потенцијал за добивање минералних ресурса и мјесто за одвајање угљичног диоксида. Велика подручја морског дна у Европи остају неомарирана на нивоу детаља који нам помаже да боље искористимо и заштитимо рањиве дијелове морског околиша. Због сложености топографије и процеса који утјечу на морско дно, тешко је на примјер предвидјети типове станишта која се могу појавити у подручјима која су лоше мапирана.

Обално подручје је подручје у којем су људске активности имале највећи утјецај на морско окружење, јер велики број људи живи близу обале, а многе наше индустрије налазе се у близини лука. Обално подручје, попут морског окружења, такођер има разнолике крајолике - од пјешчаних и шљунчаних плажа до високих стјеновитих литица. Многа обална подручја заштићена су као јединствена подручја гео-насљеђа и георазноликости. Понашање обале као одговор на промјену нивоа мора такођер има велики утјецај на будуће одлуке о планирању.

Динамично окружење може узроковати геоопасности. Суматра-андамански цунами који се догодио у Индијском океану 2004. године или огромни тсунами догодио се у Јапану 2011. године, подсјећа нас да сеизмички догађаји на морском дну могу имати разарајући утјецај на обалу. Такођер, подморски клизишта могу се ширити на копну или створити цунами с катастрофалним резултатима. Све је већа потражња за кориштењем обалног подручја и морског дна широм Европе. Рибарство, аквакултура, нафта и плин и инфраструктура обновљивих извора енергије, вађење пијеска и шљунка, бродарство и многе друге морске активности натјечу се, понекад у прилично ограниченим морским подручјима. Да би се осигурало да висококвалитетне информације буду доступне доносиоцима одлука за одрживу употребу морских ресурса, потребне су прецизне и поуздане информације. Данас је та потреба важнија него икад прије.

С новим техникама снимања могу се открити тајне морског дна. Боље разумијевање морског околиша може резултирати детаљнијим картама и бољим разумијевањем процеса који су активни у европским морима.

Извор:   http://www.eurogeosurveys.org/expertgroups/marine-geology/