СВЕ ВИЈЕСТИ
СЕКТОРИ
КАТЕГОРИЈЕ
16.03.2021
Групе држава стварају регионалне организације са посебним политичким и економским циљевима који се, између осталог, изражавају кроз закључивање регионалних уговора, од којих неки представљају и изворе радног права. Данас постоје бројне регионалне организације, међу којима је у региону Европе, најстарија, те у контексту подручја колективног преговарања најважнија међународна организација Савјет Европе.
Савјет Европе је основано 05. маја 1949. године и његове чланице су све европске државе.[1] Основни задаци Савјета Европе су унапрјеђење демократских вриједности и обезбјеђење остваривања, уједначавања и заштите људских права у Европи.
Најзначајнији акти које је усвојио Савјет Европе су:
Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода усвојена је у Вијећу Европе 04. новембра 1950. године. Ова конвенција је касније проширена са 11 протокола. Предмет којим се она бави представљају људска права и слободе, али се исто тако бави питањима рада и радних односа, социјалног осигурања итд. О примјени ове конвенције, надлежан је и стара се Европски суд за људска права.
Европска социјална повеља
Европска социјална повеља усвојена је у Савјету Европе 05. новембра 1961. године у Торину, а ступила је на снагу 1965. године, након што је извршено пет ратификација, што је овом Повељом предвиђено као услов за њено ступање на снагу. Повеља је допуњена протоколима из 1988., 1991. и 1995. године. Европска социјална повеља (ревидирана), односно Ревидирана европска социјална повеља или Измијењена европска социјална повеља, усвојена је 1996. године, а ступила је на снагу 1999. године, након извршене три ратификације, што је овом Повељом предвиђени услов за њено ступање на снагу.
Повеља установљава права и слободе, те успоставља механизме којима се гарантује њихово поштовање од стране држава – уговорних страна. Она представља допуну Европске конвенције о људским правима (Конвенција за заштиту људских права и основних слобода) и популарно се сматра “Социјалним уставом” Савјета Европе.[2] Права гарантована Повељом тичу се појединаца у њиховом свакодневном животу и раду. Потписивањем Повеље чланице Савјета Европе, како стоји у њеној Преамбули, сложиле су се да свом становништву обезбиједе социјална права, како би побољшали животни стандард и социјално благостање.
Европска социјална повеља утврђује сљедеће институте:
Основна права која се гарантују Повељом су:
Једно од права садржаних у Повељи, као што смо видјели, је и право на колективно преговарање.
Ово право гласи:
„У намјери да обезбиједе ефективно остваривање права на колективно преговарање, стране уговорнице се обавезују:
Босна и Херцеговина је потписала Повељу 01.05.2004. године, а исту је ратификовала 07.10.2008. године, чиме се обавезала на усклађивање домаћег законодавства и праксе са стандардима предвиђеним у овом документу.
[1]osim Bjelorusije. prim. aut.
[2] Lubarda, Branko, 2004., Evropsko radno pravo, Podgorica, str. 72.
[3]Od devet obaveznih, ključnih članova ESP (tzv. hard code), Bosna i Hercegovina je prihvatila 8 članova, od toga 6 u potpunosti, odnosno, prihvaćeno je ukupno 19 članova, od kojih je 16 u cjelosti, a 3 člana parcijalno, što obuhvata ukupno 51 stav. prim. aut.