Пошаљи документе на е-маил

С првим мјесецима пандемије COVID-19 који су иза нас, сви се још увијек навикавамо на “ново нормално”. Без обзира да ли смо по струци наставници, истраживачи, умјетници или нешто друго психолози савјетују:

Поставити приоритете. Можемо направити план акције тако што ćемо одредити свој радни и лични приоритет и онда одлучити шта можемо делегирати, а шта одгодити, каже др. Лаура Боxлеy са Универзитета Охио. Брига о себи треба бити дио наше свакодневнице, што ће нам дати снагу и омогућити да се адекватно поставимо пред изазов овог времена.

Придржавати се рутине. Ово се посебно односи на оне који раде од куће. Они нпр., могу облачити радну одјећу иако не одлазе у канцеларију. На овај начин, односно извођењем тог и сличних ритуала, “враћамо” осјећај нормалности у ненормалим околностима.

Потребно је ограничити гледање вијести. Стално провјеравање вијести или друштвених медија може узроковати непотребне невоље, те је препоручљиво ограничити ову активност.

Вјежбати и практиковати технике опуштања. Шетња, брзо ходање, трчање, јога, пилатес, све ово је корисно…... Свјетска здравствена организација препоручује 150 минута тјелесне активности умјереног интензитета седмично или 75 минута високог интензитета седмично за одрасле особе.

“Пратити” потенцијалне знакове невоље у себи. Чак и након што се криза ублажи, постоји могућност од изгарања или чак пост-трауматског стресног поремећаја. Важно је водити рачуна о знаковима које нам тијело шаље (напетост мишића, стегнута вилица, убрзан рад срца или притисак у грудима). Остали знакови изгарања укључују раздражљивост, недостатак емпатије или немогуćност повезивања са другима.

Важност повезивања с другима. У ситуацији као што је ова, нисмо више у прилици да сечесто уживо виђамо са пријатељима или родбином диљем свијета. Користећи онлине технологије (Zoom, Skype) и социјално дистанцирање више није препрека честим “сусретима”.

Извори:

APA Services, Inc. Self-Care Resources

APA’s Self-Care Resource Center