Разматрања (анализе) ДРР програма на половини периода имплементациј са учешћем релевантних актера

Програм Смањење ризика од катастрофа (ДДР) за одрживи развој у Босни и Херцеговини (БиХ) финасира Влада Швајцарске и Уједињене нације (УН), а имплементирају га УН агенције: УНДП, УНИЦЕФ, УНЕСЦО, УНФПА и ФАО у партнерству са домаћим институцијама власти.  Прва фаза програма имплементирана је од 2019. и трајаће до 2022. године. Програм има задатак увођења и операционализације интегрисаног модела управљања ризицима од катастрофа и унапређења квалитета живота на локалном нивоу, као одскочне даске за увођење управљања смањењем ризика од катастрофа у БиХ кориштењем приступа одоздо на горе. Циљ је адресирање приоритета управљања ризицима од катастрофа идентификованим од стране 10 јединица локалне управе и различитих актера у неколико сектора: заштита и спашавање, социјална заштита и заштита дјеце, те здравство и пољопривреда, на начин да се унаприједе механизами координације при управљању ризицима од катастрофа, као и кроз афирмацију процеса стратешког планирања који уважавају информисаност о ризицима са фокусом на најрањивије групе становништва.

Поред евидентних привредних губитака и штетних посљедица по људске животе, катастрофе представљају значајан трошак за развој, пошто се ресурси који се користе за одговор на катастрофе и опоравак могу искористити за инвестиције у инфраструктуру, социјалну заштиту и заштиту дјеце, те здравство и образовање. Овај приступ захтјева прелаз на вишесекторско стратешко планирање управљања ризицима од катастрофа, подржано одговарајућим финансирањем мјера управљања ризицима и стално инвестирање у људске и институционалне капацитете у различитим развојним секторима, како би се обезбједило да управљање ризицима од катастрофа има одређени ниво гарантованих ресурса. Због свега тога, постоји потреба за промоцијом развојно оријенисаног управљања ризицима од катастрофа у БиХ и за јачањем капацитета локалних власти ради унапређења стратешког и регулаторног оквира и интегрисања више сектора у приступ управљања ризицима од катастрофа у који ће уједно бити укључени сви нивои власти.

Консултантске активности обављене су током прве фазе Заједничког Програма Швајцарске и УН-а са циљем пружања подршке и фокусом на најрањивије категорије становништва и заједнице са високим ризиком у БиХ, те ради припреме и адаптације на ризике од катастрофа и шокове у различитим развојним секторима. Управљање ризицима од катастрофа предвиђа разматрање (анализу) програма половином периода имплементације како би се сумирао напредак и идентификовале корективне акције у вези са предстојећом имплементацијом.

Процес разматрања програма организован је у формату једнодневног он-лине састанка на којем су учестовали представници ресорних министарстава, јавних институција и локалних власти укључених у Смањење ризика од катастрофа за одрживи развој у Босни и Херцеговини - ДРР програм. Након поздравне ријечи и представљања сврхе и циљева састанка, учесницима је представљен досадашњи ток имплементације програма са освртом на кључне изазове и резултате.

Потом су учесници позвани да се у получасовним дискусијама осврну и да дају своје  мишљење у погледу сљедећих тема:

1. Напредак у погледу постизања постављених циљева, правовременост / одгађање планираних процеса;
2. Резултати, фактори успјеха и “уска грла”;
3. Релевантност и квалитет подршке обезбјеђене у оквиру програма;
4. Приједлози за измјене / прилагођавање програмских активности, у циљу превазилажења идентификованих уских грла;
5. Спремност и ниво у којем сваки укључени актер може независно наставити са имплементацијом активности у оквиру програма. 

У методолошком смислу, свака од 5 тема подразумијевала је отворену дискусију и размјену мишљења са кратким сумирањем закључака и главних налаза. Од учесника је затражено да при изношењу мишљења о досадашњој динамици сарадње и приједлозима за унапређење ДРР програма поведу посебног рачуна о димензији мултисекторске сарадње између различитих актера укључених у имплементацију, с обзиром да су циљеви и резултати програма такође имају мултискеторски ефект и да једино кроз сарадњу различитих актера могу дугорочно остварити очекивани резултати.

Налази и закључци

• Свака криза представља прилику да се ствари покрену и обављају брже и квалитетније. Актуелна криза, пандемија Цовида-19, као и друга кризна дешавања, још више наглашавању важности заједничког и мултисекторског дјеловања у домену смањења ризика од катастрофа.

• Поједине активности на ДРР програму су због објективних околности морале да буду одложене, али нису отказане. У наредном периоду, биће потребно уложити додатни напор како би се све планиране активности успјешно имплементирале до краја програма и како би допринијеле остварењу циљева програма.

• По питању школских одбора, учесници су се усагласили да се у програмском документу под термином “школски одбор” подразумијева одбор у оквиру локалне заједнице који ће се бавити проблемима безбједности у школама и не треба га поистовјетити са истоименим управним органом формално успостављеним у складу са законом.

• Промоција ДРАС-а веома је важна активност. План промоције је припремљен и промоција ће услиједити у наредном периоду према представницима институција и према јавности, чим се за то створе одговарајуће претпоставке.

• Постоји потреба уважавања нивоа надлежности које имају локалне заједнице и конципирања програмских активности у складу са овим надлежностима, уз укључивање институција вишег нивоа у програмске активности. 

Препоруке

• Препоручује се организовати заједнички састанак са свих 10 градоначелника и начелника ЈЛС укључених у ДРР програм, а не само са новоизабраним. Ово је важно како би се половином имплементације програма сви заједнички  информисали о статусу програма и обезбједили подршку за његову имплементацију, на сличан начин као што је то учињено и са представницима локалних ДРР платформи приликом овог састанка.

• Састанке сличног формата са представницима локалних ДРР платформи пожељно је одржавати чешће, барем једном мјесечно, ради квалитетније размјене информација, интензивирања пројектних активности, те надокнађивања свега оног што је пропуштено током протекле године.

• Примјену методологије израде планова поступања за школе потребно је усагласити са свим релевантним институцијама. Нема потребе да се воде два паралелна процеса, један који ће водити институције и други којим ће се бавити организације.

• Потребно је хармонизирати методологије за израду процјене ризика у јединицама локалне самоуправе[1].

• Препоручује се да се надлежне институције активније ангажују на подршци имплементацији програма, као и да се обезбиједе неопходни предуслови за пренос и одрживост резултата/алата развијених у оквиру програма на институције.