Пошаљи документе на е-маил

Институт за развој младих Култ и Фондација Мозаик су увидјели потребу за истраживањем утицаја пандемије COVID-19 на младе људе. Стога су заједно креирали анкету с намјером добивања увида у то како се млади носе са новонасталом ситуацијом, до које мјере и како је пандемија дјеловала на радни и/или образовни статус младих, шта су то биле највеће бриге младих у доба пандемије те да ли постоје одређене акције које се могу подузети како би се младима пружила адекватна подршка.

Анкетирање младих проведено је онлине у периоду од 13. до 24. маја 2020. године. Анкета није додјељивана јавно путем друштвених мрежа или wеб портала него је вршена директна дистрибуција анкете до младих особа чије контактне податке организације имају у својим базама података.

У узорку је био већи број младих који су друштвено активни а структура узорка била је сљедећа: жене 67.2%, мушкарци 32.4% и не желе одговорити: 0.3%.

Анкетирање је показало да због ситуације изазване пандемијом више од 22% младих је трајно или привремено остало без посла. Примјетно је да су особе које су прије пандемије радиле без било каквог уговора најчешће изјављивале да су трајно остале без посла у чак 40% случајева, а 20% је оних који су без посла остали привремено.

Што се тиче онлине наставе чињеница је како је иста представљала изазов на који различити актери образовног система нису били спремни. Од 138 младих (који су учествовали као узорак), колико их се школовало за вријеме пандемије, било да се ради о факултету или средњој школи, њих 31.9% мишљења је како је квалитет наставе знатно умањен. Око 30% их је навело како су изгубили мотивацију за наставу, а 16.7% изјавило је како им је било веома напорно пратити онлине наставу.

Немогућност проналска адекватног посла најизраженији је страх повезан са ситуацијом пандемије, за који око 37% младих наводи како је главни страх који се јавља када размишљају о будућности.

Немогућност осамостаљења сљедећи је страх који се јавља код младих када размишљају о будућности, а слиједе га страх од немогућности наставка образовања, страх од немогућности оснивања властите породице те страх од немогућности почетка планираног образовања.

Ипак, највећи је број младих који немају посебних страхова повезаних с пандемијом, око 38.6%.

Анкета је показала да су млади највише били забринути за здравље блиских особа, а затим на економски утицај пандемије.

Око 39% младих тешко се носило са психичким притиском због опће атмосфере изазване пандемијом, а око 30% младих тешко је подносило мјере које су се проводиле због пандемије.

Као позитивне промјене које је пандемија донијела у њихове животе млади су најчешће навели како су провели више времена са породицом те се успјели посветити одређеним пословима или хобијима за које иначе нису имали довољно времена.

Близу половине испитаних младих (47.6%) за вријеме пандемије је било укључено у одређене волонтерске активности.

Више информација о утицају пандемије COVID-19 на младе активисткиње и активисте се може пронаћи на: https://mladi.org/v2/bs/resursi/riznica-znanja/vijesti/8538-rezultati-istrazivanja-utjecaj-pandemije-covid-19-na-mlade.