Пошаљи документе на е-маил

Пандемија КОВИД-19 је прва истински глобална криза с којом се већина нас суочила у свом животу. Без обзира гдје живимо, пандемија погађа сваку особу – посебно дјецу. Милиони немају приступ основним здравственим услугама, образовању и заштити само зато што су рођени у сиромаштву или због своје националности, религије или расе. КОВИД-19 проширио је овај јаз у неједнакости и социјални, економски и здравствени утицаји пандемије ће бити итекако присутни у наредним годинама, пријетећи правима дјетета.

Морамо се окупити око практичног и конкретног плана за заштиту дјеце – те да ће се улагати у здравство и образовање, изградити отпорније системе и услуге који могу доћи до све дјеце. За стотине милиона дјеце широм свијета ‘нормално’ никада није било довољно добро за почетак.

Током периода затварања школа почетком 2020. године, око 30 посто школарца у свијету није могло приступити учењу на даљину. Заправо, тек нешто више од половине домаћинстава у већини земаља широм свијета има приступ интернету.

То су иста дјеца за коју су мале вјероватноће да ће имати приступ квалитетном образовању. Чињеница да преко 50% десетогодишњака у земљама са ниским и средњим приходима не може читати и разумјети једноставну причу до краја основне школе, указује на глобалну кризу образовања и ако не премостимо дигиталну подјелу, ова брзорастућа група младих остаће по страни.

Сада се суочавамо с ријетком приликом повезивања сваког дјетета и школе с интернетом и пружањем нових дигиталних алата који ће им помоћи да развију вјештине за остваривање свог потенцијала - током и након КОВИД-19.

УНИЦЕФ-ова кампања “Reimagine Education” мијења парадигму учења и развоја вјештина како би свако дијете путем дигиталног учења, интернетске повезаности, уређаја, приступачних података и ангажмана, добило прилику за квалитетно образовања.

Дигитални алати могу бити кључни у образовању. УНИЦЕФ-ов Глобални алат за дигитално учење проширује приступ темељним, преносивим, професионалним и дигиталним вјештинама за најтеже доступне и најугроженије. На примјер, УНИЦЕФ ради с Microsoftom na Learning Passport, платформом која пружа мрежни и ванмрежни приступ школском програму на више језика, чак и у кризама; сурадња с Khan Academy на темељним, дигиталним и СТЕМ вјештинама; пружање дигиталног програма за избјеглице и мигранте који подучава језик заједнице домаћина да се повеже с образовањем и могућностима за рад; и рад са Age of Learning Foundation како би се омогућио бесплатан приступ приоремама за школу, те основе писмености и рачунања за преко 180 000 ученика широм свијета.

Прије свега, најбитније је да владе морају дати приоритет поновном отварању школа и подузети све могуће мјере да се сигурно отворе. Губици које ће млади људи претрпјети ако не похађају школу можда се никада неће надокнадити. Од губитка учења, менталне невоље, изложености насиљу и злостављању, пропуштених оброка и цијепљења у школи или смањеног развоја социјалних вјештина, посљедице по дјецу осјећат ће се у њиховим академским постигнућима и друштвеном ангажману, као и тјелесном и менталном здрављу.

Губици за родитеље и његоватеље подједнако су велики. Држање дјеце код куће присиљава родитеље широм свијета да напусте посао, посебно у земљама које немају или имају ограничену политику породичног одсуства.

Такођер, пандемија КОВИД-19 је скренула пажњу на глобално ментално здравље младих. Ментално здравље је велика ствар - једнако важно као и физичко здравље. Као посљедица пандемије дјеци широм свијета су преокренути животи, нарушавајући утјешне и познате обрасце попут одласка у школу и играња на отвореном. Затварање је  лишило адолесценте друштвених и вршњачких веза које су кључне у овом добу живота. А дјецу жртве насиља, занемаривања или злостављања у породици, затварање је заточило са насилницима и без подршке коју би обично пронашли у школи, или у њиховим ширим породицама и заједницама. КОВИД-19 је прекинуо или зауставио услуге подршке менталном здрављу у 93% земаља широм свијета.

Нажалост, превише дјеце и младих људи не тражи помоћ због стигме и дискриминације око злостављања и менталног здравља. Ментално здравље такође је недовољно финанцирано готово свугдје и владе морају учинити више. Мање од 1% здравствених буџета у земљама са ниским приходима иде за ментално здравље.

Државе се морају посветити и адекватно улагати у рјешавање овог питања, знатно проширити услуге менталног здравља и подршку младима у заједницама и школама и надоградити програме родитељства како би се осигурало да дјеца из угрожених породица добију подршку и заштиту.

Као што Кловер рјечито потврђује, дјеца и млади нису немоћни. Морамо осигурати да свако дијете има прилику дати свој допринос друштву и да ниједно дијете не буде ускраћено без обзира на спол, расу, етничку припадност или вјеру. Потребна нам је обновљена посвећеност рјешавању неједнакости и дискриминације. Како се криза наставља, а економски пад продубљује, пред нама је још тешких дана. Економска олуја десеткује владине буџете и преокреће десетљећа развоја и напретка. Ако не успијемо дјеловати одлучно и брзо, учинци би се могли осјетити генерацијама.

Међународна заједница мора подржати инклузивни опоравак који даје предност улагањима за дјецу и дјечија права. У широком спектру питања, од сигурности на Интернету и приватности, учења на даљину до омогућавања приступа питкој води, приватни сектор мора учинити више како би на иновативан начин досегао и заштитио дјецу. А грађани морају и даље сматрати одговорнима оне који су на власти и супротставити се дискриминацији и неједнакости.

Извор: https://www.unicef.org/bih/pri%C4%8De/pet-prilika-za-djecu-koje-moramo-iskoristiti-odmah