Пошаљи документе на е-маил

Сви који су летјели авионом, могли су осјетити турбуленције. Ријетки су случајеви када су турбуленције проузроковале озбиљније посљедице за путнике. Али, што су турбуленције и зашто настају?

            Турбуленције настају оног тренутка када се молекуле ваздуха крећу гибати каотично, односно у насумичним смјеровима. На великим висинама, вјетар се обично креће у глаткој, водоравној струји која се назива „ламинарни ток“. То пружа идеалне увјете за стабилан лет.

            Турбуленције се јављају кад нешто узнемири овај глатки ток па се зрак гиба горе-доље, као и хоризонтално.

            Нормални услови летења се могу замислити као „клизање“ по леденој површини океана на миран дан. Али кад вјетар крене пухати, мирна површина океана се узбурка те настају таласи– то је турбуленција.

Врсте турбуленција које утиче на комерцијалне путничке летове имају три главна узрока.

Први узрок су грмљавинске олује. Унутар олује јављају се снажни горе-доље покрети зрачне масе, што ремети стабилан ток ваздуха и у околним предјелима који се налазе близу подручја погођеног грмљавинским олујама. Грмљавинске олује такођер могу створити "атмосферске валове" који путују кроз околни зрак и на крају се разбију, узрокујући турбуленцију.

Срећом, пилоти обично виде олује које су испред њих (било голим оком или на радару) те ће уложити напоре да их заобиђу.

Друга врста турбуленције се обично назива "турбуленција зрак-зрак". Овакву врсту турбуленције је знатно теже избјећи јер се зрак доима савршено мирним и нажалост могу бити веома опасне. Овакве турбуленције узрокују такозване млазне струје. Ријеч је о вјетровима великих брзина у горњој атмосфери, на надморским висинама на којима лете путнички авиони.

Унутар млазних струја зрак се обично креће уједначено, но проблем су рубни дијелови у којима постоји велика разлика у брзинама вјетра. Та појава се назива „смицање вјетра“. Управо те велике разлике у брзинама зрачног струјања узрокују снажне турбуленције.

Трећи узрок настанка турбуленција су планине. Како зрак тече преко планинских ланаца, настаје вал који се назива „планински вал“. Тај талас омета миран, стабилан проток ваздуха што напослијетку узрокује турбуленције.

Питање које се често поставља је: хоће ли климатске промјене погоршати турбуленције?

Како се кугла земаљска загријава те долази до великих климатских промјена, сигурно ће доћи и до погоршања зрачних турбуленција. Један од разлога је тај што се млазне струје мијењају, односно постају интензивније. Како се тропска климатска зона због загријавања шири, с њом се шире и млазне струје. То ће повећати појаву турбуленција на многим зрачним линијама.

              Други разлог је то што ће најјаче грмљавинске олује вјеројатно постати интензивније, дијелом зато што топлија атмосфера може садржавати више водене паре. И то ће вјеројатно изазвати интензивније турбуленције.

Ова предвиђања увелике се темеље на климатским моделима јер је тешко прикупити податке потребне за утврђивање трендова о зрачним турбуленцијама. Ти подаци углавном долазе из зракопловних извјешћа.. Та су извјешћа битно другачија од дугорочних, методично прикупљених података који се обично користе за откривање трендова у времену и клими. Пратећи стање атмосфере, метеоролози су у могућности предвидјети простор унутар којега ће највјеројатније доћи до турбуленције ваздуха.

Извор: https://theconversation.com/could-climate-change-have-played-a-role-in-the-airasia-crash-36002