Пошаљи документе на е-маил

Комбинација глобалног затопљења и западних вјетрова који се крећу према половима вјеројатно ће убрзати рецесију планинских ледењака на обје хемисфере – закључак је истраживања Универзитета  у Маинеу.

Планински ледењаци се смрзавају и добивају масу када клима захлади, а топе се и губе масу када се клима загрије. Међутим, мање је јасно у којој мјери флуктуације у планинским ледењацима утјечу на локалне и регионалне климатске варијације над хемисферама, што је научницима отежало кориштење глацијалних података за тумачење климатске динамике у прошлости и предвиђања будућности.

Тим истраживача са Универзитета у Маинеу провео је истраживање које је финансирала Национални фонд за науку, процјењујући како се атмосферски услови одражавају на флуктуације масе ледењака на средњим географским ширинама на супротним странама Земље. Успоређују се глобалне промјене температуре и вјетра с висинама сњежне границе ледењака (такође зване "висине равнотежне линије") у јужним Алпама Новог Зеланда и у европским Алпама. Подаци посматраних промјена су се прикупљала током готово четири десетљећа.

Подаци су показали да промјењивости у глацијалним сњежним линијама имају утјецаја на промјене температуре преко великих регија атмосфере за споменута два планинска система на обје хемисфере. Осим тога, утврђено је да је ширина појаса струјања западних вјетрова важна за регулисање омјера хладних и топлих маса зрака које утичу на топљење ледењака и замрзавање.

"Ова студија стварно показује колико је Земљин климатски систем испреплетен. Испрва суптилне промјене у стању климатског система могу створити валове у цијелом систему који имају далекосежне посљедице", каже Алеxандер Аудет, главни аутор истраживачког рада, који је завршио истраживање као студент магистерија на Универзитету Маине. Сада је на докторату наука на Универзитету Невада, Рено.

Резултати показују да у условима глобалног затопљења, повећано струјање западних вјетрова према половима може убрзати загријавање - и топљење ледењака - на средњим географским ширинама обје хемисфере.

"Ови резултати наглашавају осјетљивост Земљиних планинских ледењака на широку атмосферску динамику. Они су невјеројатно осјетљиви, физички термометри, који прате атмосферске увјете од површине мора до врха тропосфере. Реконструкције прошлих промјена ледењака из ледењачких облика рељефа стога могу помоћи пружити квантитативне увиде у то како су се велики дијелови атмосфере понашали током прошлих епизода наглих климатских промјена, а и понудити трагове о климатској динамици свијета који се загријава", каже Аарон Путнам, коаутор истраживачког рада и ванредни професор на Универзитету Маине.

Извор: https://www.sciencedaily.com/releases/2022/12/221213121521.htm