Пошаљи документе на е-маил

Свјетски дан свјесности о аутизму обиљежава се 2. априла, у ванредним условима када је неопходно придржавање општих мјера заштите током болести узроковане новим коронавирусом. Универзална људска права, укључујући права особа с инвалидитетом, не смију бити угрожена у вријеме пандемије. Особе с аутизмом имају право на самоопредјељење, неовисност и аутономију, као и право на здравствену и социјалну заштиту, образовање и запослење на једнакој основи с другима. Водећа тема ове године је изнимно важна „Пријелаз у одрасло доба“. Тренутне потешкоће виталних система подршке и мрежа, као резултат КОВИД-19, повећавају препреке с којима се особе с аутизмом сусрећу свакодневно у остваривању својих права.  Особе с аутизмом не смију се суочити с дискриминацијом када траже медицинску његу. Морају и даље имати приступ суставима подршке, потребним како би остали у својим домовима и заједницама у вријеме кризе, умјесто да се суоче с могућностима присилне институционализације.

Генерална скупштина УН-а одабрала је 2. април као Свјетски дан свјесности о аутизму чиме жели скренути пажњуи јавности диљем свијета на све већи проблем овога сложеног поремећаја који се код појединаца најчешће развије у прве три године живота и углавном траје до краја живота. Циљ обиљежавања овог дана је пренијети поруку о потреби пребацивања фокуса са „свјесности“ на „прихваћање“ аутизма те промовисања даљег укључивања у друштво. Аутизам је комплексан развојни поремећај чији је специфичан узрок још непознат.

Прва ствар на коју се најважније осврнути јест питање, што је то уопште аутизам? Према дефиницији коју нам даје Дијагностички и статистички приручник за менталне поремећаје, аутизам је поремећај у којем дијете не може развити нормално друштвено прихватљиво понашање, дијете се, умјесто тога, понаша компулзивно и ритуално те не успијева развити интелигенцију својствену већини људи из његове околине.

У поремећаје из аутистичног спектра спадају: Аутистични поремећај, Ретов поремећај, Дезинтегративни поремећај у дјетињству, Аспергеров поремећај, Первазивни развојни поремећај који је неодређен јер се појављује у комбинацији са атипичним аутизмом те га је самим тиме врло тешко или готово немогуће дијагностицирати као једног од засебних проблема који утјечу на понашање дјеце и младих, али и одраслих с аутизмом јер се тешко разликује понашање које се одликује карактеристикама атипичног аутизма и Первазивног развојног поремећаја.

Велики проблем, осим отежаног и правовременог дијагностификовања одступања од уредног развоја, недостатак је довољног броја раних интервентних програма чијом примјеном би се ублажила клиничка слику те помогло у потицању развоја дјетета.

Ипак, уз стручњаке који се баве раним комуникацијским развојем и поремећајима аутистичног спектра, родитељи имају најважнију улогу јер најбоље познају своје дијете те могу изразити сумњу.

Рани знаци аутизма примјећују се у контакту с дјететом - не узвраћа поглед у очи или је поглед тек летимичан, не узвраћа осмјех, изостају експресије лица, не одазива се на властито име, не уочава се геста показивања, вокализација може изостати, као и гугутање слогова, а касније се говор не развија правилно.

Свако се дијете развија својим ритмом те међу дјецом постоје индивидуалне разлике па треба бити опрезан код дијагностификовања.