Пошаљи документе на е-маил

Дан након састанка министара образовања држава чланица Савјета Европе, у оквиру предсједања Грчке Комитетом министара Савјета Европе, одржан је и састанак експерата за образовне политике, а теме оба састанка су биле исте: Одговор образовања на COVID-19 и очување културног наслијеђа.  На почетку састанка судионицима су се обратили представници грчког Министарства образовања, Савјета Европе и Еуропског суда за људска права. С обзиром да је састанак био на експерној разини, теме су додатно елабориране у контексту Оквира компетенција за демократку културу СЕ.

Пријеподневне пленарне сесије биле су посвећене представљању примјера добре праксе, односно квалитетних одговора образовања на пандемију узроковану вирусом COVID-19. Највише је било говора о нужности осигурања квалитетног образовања за све, са фокусом на рањиве скупине (рурална подручја, сирамашни, дјеца са посебним потребама, Роми итд.), које су за вријеме првог вала пандемије биле још више искључене и стављене у неравноправни положај, те би требало посветити посебну пажњу на мотивацију такве дјеце и младих и прилагодити им педагошки приступ. Препорука је да се свакако настоји осигурати физичко похађање школских и предшколских установа за дјецу до 14/15 година (до краја основне школе) јер су истраживања показала да су они у првом валу пандемије, односно другом полугодишту протекле школске године, највише изгубили у смислу стјецања нових знања и вјештина, кључних компетенција и социјализације.

Поподневне пленарне сесије сесије биле су посвећене очувању културног наслијеђа, о чему се говорило у контексту Оквира компетенција за демократку културу СЕ, што укључује и кључне компетенције дефинисане Европским референтним оквиром кључних компетенција за цјеложивотно учење, али их се додатно елаборира у смислу грађанско-демократског активизма и социјалне укључености. Као најважније компетенције истакнуте су грађанска, културно-умјетничка, еколошка, тимски рад, критичко размишљање и слично. Стручњаци из различитих области сматрају да васпитање и образовање о одрживом развоју од раног дјетињства (већ од вртићке доби), као и кроскурикуларни приступ даљу најбољи резултат када је у питању свијест дјеце и младих о нужности и важности очувања културног наслијеђа, те је о томе представљено неколико примјера добре праксе.

На овом састанку најављена је и скора конференција у организацији Савјета Европе која би требала бити посвећена дигиталном грађанству (digital citizenship) јер је пандемија у потпуности оголила постојање великих неједнакости не само међу државама чланицама него и унутар појединих дражава чланица СЕ кад је у питању дигитализација образовног процеса, али и других елемената који су важни за  судјеловање у све више дигитализованом свијету, проблем познат од раније као digital divide или дигитална подјела/ неједнакост.