Пошаљи документе на е-маил

Клима се мијења – сви смо свједоци. Не можемо бирати је ли вјерујемо у климатске промјене или не јер, већ се догађају. Могу ли се те промјене зауставити, умањити? Што можемо учинити као појединци, као друштво? Који су нам сљедећи кораци?

            Наведена питања, као и многа друга, постављена су на конференцији при Свјетској метеоролошкој организацији под називом  Регионална конференција регионалних удружења ВИ (Европа).

            Конференција, која се одржавала од 02. до 04. студенога 2022. године окупила је министре из 51. државе, представнике хидрометеоролошких организација, али и бројне представнике јавних и приватних сектора с подручја метеорологије и хидрологије. Испред министарства цивилних послова Босне и Херцеговине конференцији су приступиле министрица Анкица Гудељевић, која се свима присутнима обратила онлине путем, те Мартина Хркаћ, шефица одсјека за геологију и метеорологију. Чак 150 судионика конференције је, кроз три дана, активно судјеловало у проналаску ријешења проблема, који већ одавно није појединачни, него глобални. Као веома значајан дио тродневне конференције било је представљање Извјештаја о стању климе у Европи 2021. године.

Европа је дио свијета који се најбрже загријава; разина испуштања стакленичких плинова у атмосферу је повећана за 260%; преко 125 милиона дјеце је изложена екстремно високом УВ зрачењу; биоразноликост се смањила за једну трећину; 65% популације се налази у подручју потенцијалних природних катастрофа; ледењаци се отапају троструко брже од очекиваног; суочавамо се с недостатком питке воде услијед контаминације повећањем загађења; годишње се, због временских катастрофа на подручју Европе, изгуби преко 2500 људских живота; повећана опасност од избијања епидемија, пандемија; неуобичајен број смртних случајева узрокован наглим временским промјенама; материјална штета на годишњој разнини прелази милијарде еура – дио је података објављених Извјештајем.

Све посљедице климатских промјена с којима смо се суочили и с којима ћемо се тек суочити је заједнички изазов. Изазов, а понајвише проблем, пред којим нема поштеђеног комадића кугле земаљске. Због тога је неопходан ангажман свих нас, како појединаца тако и држава, да заједничким радом покушамо свијет учинити сигурнијим мјестом. Јасно је да климатске промјене тешко можемо зауставити. Али сигурно можемо барем умањити посљедице и жртве које засигурно долазе због тих промјена. Кључ је у заједништву. Кључ је у томе да заборавимо све разлике које нас дијеле, сва неслагања. Заједничким напорима можемо разумијети промјене пред нама а управо тад све наше различитости постају наша предност.

Размјеном различитих ставова, идеја, долазимо до иновативних рјешења. Сурадња државних, јавних и приватних тијела постаје неизоставан фактор у борби против свих временских катастрофа. Проналазак “заједничког језика” између представника власти, хидрометеоролошких завода, приватног и јавног сектора је инструмент за постизање циља. Уистину тежак задатак, али остварив – неки су од закључака конференције.

Истакнуто је да, ако желимо свијет учинити безбједнијим мјестом, мора се повећати сурадња с другим државама, организацијама, специјализираним заводима, организацијама цивилног друштва, како бисмо пронашли начин за повећану размјену информација. Директна веза с министарствима, више слуха од стране власти јер без слуха политичких сустава, на жалост, нећемо имати прилику за допремање правовремене информације. Метеоролошке организације и заводи, без подршке и интензивног прожимања с власти, неће моћи самостално досегнути успјех.

Живимо у свијету гдје, ако желимо разумијети појединачне потребе, морамо повећати сурадњу с друштвом. Морамо промијенити уобичајени начин рада и отворити се према другима како бисмо пружили ваљану информацију. Дијелити властита искуства, слушати што други желе рећи, повећати квалитету образовања како бисмо произвели квалифициран кадар за овако битан посао. У сврху повећања отпорности државе на предстојеће изазове, сви ми – власт, приватни и јавни сектор, друштво, појединци – морамо радити раме уз раме.

Нове (не)прилике с којима се суочавамо доводе до промјена улога. Тако метеоролошки и хидрометеоролошки заводи више нису институције које прогнозирају вријеме, већ покушавају пружити објашњење климатских промјена. Улога завода постаје све битнија; метеоролози више нису само научници већ су уз то и комуникатори – посредници између владе, јавности, привредника. Да би заводи квалитетно могли обављати свој посао, на конференцији се поставило питање: какву особу је нужно поставити као представника неке државе пред WМО, ЕCМWF-ом и осталим организацијама? Одговор је био једногласан: представник треба бити особа која разумије научну позадину проблема с којима се сусреће, особа која је способна комуницирати с политиком и јавности, особа која се усуди одрадити посао, која зна предводити групу људи, поставити право питање, разумијети друштво којега је дио, особа која се континуирано научно усавршава и иде у корак с временом.

Конференција је отворила бројна питања али су се неупитно отворила многа врата за нове сурадње и партнерства, знанствена достигнућа, размјене ставова и идеја. Јер, прва смо генерација која осјећа посљедице климатских промјена, али и посљедња генерација која још увијек може нешто учинити по топ питању.