Рад на даљину може се дефинирати као употреба информацијских и комуникацијских технологија (ИЦТ-ИКТ), као што су паметни телефони, таблети, пријеносна и столна рачунала, у сврху рада изван простора послодавца.
Посљедњих година рад на даљину у порасту је. То је свакако посљедица напретка у ИКТ-у који се догодио посљедњих година, а можда и због неких предности повезаних с радом на даљину. То се вјеројатно може објаснити и смањењем неких чимбеника који ометају доношење програма рада на даљину у подузећима, као што су отпор менаџера и ставови према раду на даљину. Изванредно стање у јавном здравству изазвано пандемијом ЦОВИД-19, потакнуло је многе раднике да први пут раде од куће.
Рад на даљину (од куће) може утјецати на сигурност и здравље на раду (ОСХ) радника. Због тога послодавци и радници морају бити свјесни ризика повезаних с радом на даљину и рјешавати их проведбом одговарајућих превентивних и контролних мјера.
Предности и недостаци рада на даљину у контексту здравља и добробити на раду
Предности
|
Недостаци
|
Радник
|
- побољшање равнотеже између пословног и приватног живота
- могућност рада, унаточ смањеној покретљивости због болести или инвалидитета
- смањење времена и трошкова путовања на посао (те стреса и умора повезаних с пријевозом)
- флексибилни распореди и већа ширина одлучивања за управљање радним временом
- могуће повећање аутономије на раду
|
- потешкоће у одвајању плаћеног рада од приватног живота
- изолација и недостатак приступа формалној и неформалној размјени информација која се одвија на фиксном радном мјесту
- промјене у природи социјалних радних односа (колеге, менаџмент) због удаљености
- радно вријеме (флексибилни распореди могу постати недостатак ако радник не уведе временска ограничења)
- обављање послова изван редовног радног времена (тијеком слободног времена)
- суочавање с проблемима, без одговарајуће подршке
- мишићно-коштани поремећаји ако се ергономским аспектима повезанима с радом на ИКТ-у не управља на одговарајући начин (држање, неодговарајуће рачуналне радне станице итд.)
|
Послодавац
|
- смањен ризик од прометних несрећа због смањеног путовања
- уштеде у уредским просторима и повезани трошкови
- повећана привлачност твртке: привлачење и задржавање квалифицираних радника
- повећана флексибилност пословних активности и услуга
|
- повећани ОСХ ризици ако се не проводе (одговарајуће) процјене ризика
- тежи надзор за менаџере и потреба за проналажењем нових облика управљања
- потешкоће у пружању потребне потпоре радницима на даљину
- могуће смањење ангажмана и пад тимског духа
- комуникација постаје све тежа
|
Рад на даљину и сигурност и здравље на раду
Европски оквирни споразум о раду на даљину склопљен је између социјалних партнера (Еуропска конфедерација синдиката, БусинессЕуропе, Европски центар послодаваца и подузећа и Еуропско удружење обрта, малих и средњих подузећа) у српњу 2002. године: већина држава чланица ЕУ-а провела је Европски оквирни споразум о раду на даљину путем националних споразума о социјалном партнерству. Споразумом су обухваћени, међу осталим, аспекти:
Здравље и сигурност: послодавац је одговоран за заштиту здравља и сигурности на раду радника на даљину у складу с Директивом 89/391 и релевантним директивама (кћери), националним законодавством и колективним уговорима. Како би се провјерило јесу ли примјењиве одредбе о здрављу и сигурности, послодавац, представници радника и/или релевантна тијела имају приступ мјесту рада на даљину, у границама националног законодавства и колективних уговора. Ако радник на даљину ради код куће, такав приступ подлијеже претходној обавијести и договору. Радник на даљину има право затражити инспекцијске посјете.
Опрема: у правилу послодавац је одговоран за осигуравање, уградњу и одржавање опреме потребне за редовити рад на даљину, осим ако радник на даљину не користи властиту опрему.
Организација рада: у оквиру примјењивог законодавства, колективних уговора и правила подузећа, радник на даљину управља организацијом свог радног времена. Стандарди радног оптерећења и успјешности радника на даљину једнаки су онима радника у просторијама послодавца.
Послодавци имају исте здравствене и сигурносне одговорности за раднике на даљину, као и за све друге раднике. То укључује утврђивање и управљање професионалним ризицима радника на даљину. Главна питања процјене ризика која треба размотрити су:
- радно окружење код куће,
- опрема (углавном монитори -дисплаy сцреен еqуипмент ДСЕ и радне станице),
- стрес и ментално благостање,
- радници раде сами (у случају да се догоди нешто неочекивано, као што су несрећа и болест),
- опасности за здравље и сигурност...
Радно окружење код куће
Одговарајуће радно окружење код куће може укључивати:
- Собу (идеално), а ако то није могуће барем простор у којем радник на даљину може радити.
- Да буде акустично и визуално изолиран, олакшавајући концентрацију и минимизирајући ометања.
- Одржавање границе између посла и домаћег живота. То је симболичан начин успостављања јаза између ове двије сфере: излазак из собе значи напуштање посла.
- Адекватна температура, влажност и вентилација.
- Адекватна расвјета (укључујући дневно свјетло) за обављање задатака учинковито, точно и на здрав начин.
- Одговарајућа интернетска веза и телефонске линије (ако је потребно).
- Редовите провјере недостатака у опреми и електричним инсталацијама.
Монитори и радне станице
Рад на даљину повезан је и с ергономским ризицима. Рад с мониторима, неодговарајућа радна станица и седентарни рад повезани су с умором очију, мишићно-коштана бол и поремећаји, стрес, ментално и когнитивно радно оптерећење и здравствене учинке повезане с недостатком вјежбања/седентаризма (претилост, дијабетес, кардиоваскуларне патологије итд.).
Посебну опрему, материјал и прибор, заједно с превентивним мјерама које треба донијети, требало би одредити кроз процјену кућне радне станице. То ће морати узети у обзир потребе специфичне за кориснике, ограничења простора и вријеме проведено радећи за рачуналом. Овисно о уговору о раду на даљину, вријеме проведено радећи од куће за рачуналом могло би пуно варирати, од повременог рада на даљину до редовитог рада на даљину, 1 дан или неколико дана у тједну или чак пуно радно вријеме.
На националној разини многа министарства рада (или еквивалентна) и/или национални институти ОСХ-а развили су основне контролне пописе и водиче који би послодавцима и радницима требали помоћи у процјени ергономских ризика повезаних с радом на рачуналима. Већина их је намијењена уредском окружењу унутар простора послодаваца, али чак и ови (нису прилагођени уреду код куће) пружају вриједне савјете за раднике на даљину.
Савјети у вези с ДСЕ-ом
- ергономски радни намјештај (подесив, адекватан за различите ИЦТ задатке) који помаже радницима на даљину у одржавању удобног, неутралног држања тијела са зглобовима природно поравнатим те смањује стрес и напрезање мишића, тетива и скелетног сустава,
- ергономске информацијске технологије (ИТ) опреме (нпр. подесиви држач заслона, кратка типковница), која осигурава угодније држање тијеком рада са заслоном,
- (идеално) пружање миша, типковнице, заслона или прикључне станице за оне који редовито користе пријеносно рачунало - за неке од ове опреме то би могло значити допуштање радницима да га однесу кући,
- одговарајући распоред компоненти ИТ опреме на радној површини како би се осигурала угодна радна позиција,
- осигурати довољно простора на радној станици, како би се раднику на даљину омогућио удобан положај,
- осигуравање одговарајуће расвјете, топлинске удобности и ниске разине буке,
- распоред климатизацијске опреме како би се спријечио пропух,
- обука радника на даљину о исправним техникама подешавања радног намјештаја и кориштења миша и типковнице или других уређаја за унос података те уређење радног простора како би се осигурало удобно, неутрално радно држање,
- приликом обављања рачуналног рада, осигуравајући периодичне прекиде кроз паузе и друге не-ИТ активности (како би се избјегао умор очију и прекинуло дуготрајно сједење) - пожељни су кратки, чести прекиди ; тијеком пауза, радник на даљину требао би се одмакнути од радне станице, радити опуштајуће вјежбе итд.
- очекивања и рокове требали би јасно изнијети и договорити и надзорник и радник на даљину,
- комуникацијски алати који омогућују радницима на даљину да информирају менаџере/сураднике када су "заузети", "доступни", "да их се не омета", односно "заузетост" када се требају усредоточити на одређене задатке, "доступне" када их се може контактирати итд,
- осигурати да су радни задаци различити како би се избјегла монотонија.
Проблеми са стресом и менталним здрављем
- Главни извори стреса за раднике на даљину укључују дуго радно вријеме, интензиван и флексибилан рад, организација рада, изолација и замагљивање граница између плаћеног рада и њихових приватних живота.
- Неколико приступа може помоћи радницима на даљину да побољшају равнотежу између пословног и приватног живота.
Неке стратегије које би се могле користити укључују:
- започните и завршите дан дневним ритуалом (одјените се, прошећите или било којом другом динамичком активношћу - без заслона) и покушајте започети и завршити у исто вријеме сваки дан.
- успоставити сате тијеком којих вас могу контактирати (колеге или менаџери).
- планирати радни дан и држати га се (контролирати своје радно вријеме како би се избјегло превише прекомјерног рада или сталног рада).
- искључите пријеносно рачунало или пословни телефон.
- планирати и узети редовите и кратке паузе и паузу за ручак.
- имати одређену просторију /простор у којем ћете радити, тако да када ову просторију напустите посао је готов.
- успоставити границе око радног времена с партнерима и дјецом.
Савјети за спрјечавање осјећаја изолираности, прекида везе или напуштања
- Изолација због рада на даљину може имати потенцијалне негативне учинке на здравље и добробит радника на даљину, зато је толико важно осигурати добру комуникацију између радника на даљину и послодавца или сурадника.
- Пружање комуникацијских алата од стране послодавца (е-пошта, цхатови, заједнички документи, видеоконференције, сураднички радни алати, заједнички програм итд.) и њихова повезана подршка је пожељна.
- Радници користе комуникацијске алате које је утемељио послодавац како би остали информирани о најновијим догађајима у вези с радом, тимом и организацијом.
- Телерадници заказују редовите састанке тима и клијената како би помогли у одржавању сталних контаката и потицању позитивних радних односа.
- Неформални контакт одржава се онлине (виртуалне паузе за каву, форуми за расправу / цхатови итд.).
- Менаџери с радницима осигуравају редовите контакте како би били сигурни да су здрави и сигурни (препознају знакове стреса).