Пошаљи документе на е-маил

Свјетски дан Паркинсонове болести је дан којим се обиљежава рођендан енглеског лијечника Сир Јамеса Паркинсона, по коме је добила име Паркинсонова болест и коју је описао у свом дјелу „An Essay on the Shaking Palsy“ 1817. године.

Паркинсонова болест је болест с поремећајима покрета те једна од најчешћих неуродегенеративних болести данашњице. За обољеле од Паркинсонове болести постоји изрека “Људи блиставог ума заробљени у властитом тијелу”.

Сврха обиљежавања овог дана је подизање свијести и знања о узроцима, симптомима и могућностима лијечења овог важног јавноздравственог проблема. Паркинсонова болест је кронични прогресивни неуродегенеративни поремећај средишњег живчаног сустава при којему долази до одумирања станица које излучују допамин. Болест значајно смањује квалитету живота обољеле особе и утјече на обитељ и читаву заједницу.

Симптоми Паркинсонове болести укључују спорост у извођењу покрета, губитак у ритму и спонтаној моторици, повећање тонуса мишића или укоченост и ритмично подрхтавање одређених дијелова тијела. Код болесника је карактеристичан полупогнути став цијелог тијела са ногама савијеним у кољенима и рукама савијеним у лактовима. Рано откривање Паркинсонове болести и рана интервенција је изузетно важна како би се успорила прогресија симптома те олакшао свакодневни живот болесника. Болест утјече на обитељ и читаву заједницу те значајно смањује квалитету живота обољеле особе. Медицинска рехабилитација подразумијева максимално оспособљавање за самостално извођење активности свакодневног живота кроз адекватну едукацију и програме у које су укључени и болесник и његова обитељ, уз израду индивидуалног плана и програма рехабилитације за сваког појединог болесника. 

Постоји више група лијекова за лијечење Паркинсонове болести, а у току су опсежна истраживања у циљу проналажења нових. Класични лијекови на бази леводопе релативно брзо доводе до исцрпљивања првобитно постигнутог побољшања, те се у лијечење уводе лијекови са другим механизмима дјеловања. Постоје значајне индивидуалне варијације у реаговању на терапију, али ни један од актуелно примјењиваних лијекова не доводи до стабилне и дугорочније контроле симптома.

Као и код низа других обољења, рана дијагноза и започињање терапије у почетним фазама болести од великог су значаја за успорење напредовања болести и осигурање бољег квалитета живота обољелих кроз што дужи временски период.

У лијечењу болести, осим здравствених професионалаца, значајну улогу треба да има породица или друго непосредно окружење обољелог у смислу психолошке подршке, подстицања менталне и физичке активност,  и провођењу свакодневних рутинских активности, како би се продужио период самосталности и укупно унаприједио квалитет живљења. Како би се подигла свијест јавности о узроцима, симптомима и могућностима лијечења овог важног јавноздравственог проблема, сваког 11. априла   од 1997. године, се обиљежава Свјетски дан Паркинсонове болести.