Пошаљи документе на е-маил

Озонска рупа која се годишње јавља над Антарктиком је једна од највећих и најдубљих у посљедњих неколико година. Анализе показују да је рупа достигла максималну величину.

Озонска рупа у 2020. години је расла брзо од средине августа и досегла врхунац од око 24 милиона km²почетком октобра. Сада заузима 23 милиона km², натпросјечно у посљедњем десетљећу и шири се над већином Антарктика.

Програм глобалног посматрања атмосфере Свјетске метеоролошке организације блиско сарађује са службом за праћење атмосфере Коперник, НАСА-ом, Околишем и климатским промјенама Канаде и другим партнерима како би надзирао озонски омотач Земље, који нас штити од штетних ултраљубичастих зрака сунца.

НАСА-ин програм Посматрање озона извјештава о најнижој вриједности од 95 Добсонових јединица забиљежених 1. октобра. Научници виде знакове који показују да је озонска рупа 2020. године достигла свој максимум.

 „Постоји велика варијабилност у томе како се озонска рупа развијаја сваке године. Озонска рупа у 2020. години наликује оној из 2018. године, која је такођер била прилично велика рупа, те је дефинитивно једна од највећих у посљедњих петнаестак година“, рекао је у саопштењу Винцент-Хенри Пеуцх, директор Службе за праћење атмосфере Коперник у Европском центру за средњорочне временске прогнозе (ЕCMWF).

 „Са повратком сунчеве свјетлости на Јужни пол посљедњих седмица, видјели смо континуирано уништавање озона над тим подручјем. Након необично мале и краткотрајне озонске рупе у 2019. години, коју су покренули посебни метеоролошки услови, и ове године биљежимо прилично велику, што потврђује да морамо наставити с провођењем Монтреалског протокола о забрани емисије хемикалија које оштећују озонски омотач. ”

Монтреалски протокол забрањује емисије хемикалија које оштећују озонски омотач. Од како је уведена забрана халокарбона, озонски омотач се полако опоравља и подаци јасно показују тренд смањења површине озонске рупе.

Посљедње истраживање Програма научне процјене уништавања озонског омотача Свјетске метеоролошке организације и Уједињених нација, објављено 2018. године, показује да је озонски омотач на путу опоравка и да би се до 2060. године могао вратити вриједности озона над Антарктикомна ниво који је био прије 1980. године.

Велику озонску рупу 2020. године покренуо је снажни, стабилни и хладни поларни вртлог, који је одржавао температуру озонског омотача над Антарктиком константно хладном.

Уништавање озонског омотача је директно повезано с температуром у стратосфери, која је слој атмосфере између око 10 км и око 50 км надморске висине. То је зато што се поларни стратосферски облаци, који имају важну улогу у хемијском уништавању озона, формирају само на температурама испод -78°C.

Ови поларни стратосферски облаци садрже кристале леда који нереактивне спојеве могу претворити у реактивне, који затим могу брзо уништити озон чим свјетлост са сунца постане доступна за покретање хемијских реакција. Ова овисност о поларним стратосферским облацима и сунчевом зрачењу главни је разлог што се озонска рупа види тек крајем зиме/раног прољећа.

Примијећено је да се концентрације стратосферског озона смањиле на готово нулту вриједност над Антарктиком на надморској висини од око 20 до 25 km, а дубина озонског омотача је нешто испод 100 Добсонових јединица, што је око трећине његове типичне вриједности изван догађаја озонске рупе.

Током прољетне сезоне на јужној хемисфери (август-октобар) озонска рупа над Антарктиком се повећава, достижући максимум између средине септембра и средине октобра. Када температуре високо у атмосфери (стратосфери) почну расти у касно прољеће на јужној хемисфери, уништавање озона се успорава, поларни вртлог слаби и коначно се распада, а до краја децембра ниво озона се нормализује.

https://public.wmo.int/en/media/news/2020-antarctic-ozone-hole-large-and-deep