Grb BiH

БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА

Vijesti

 

СВЕ ВИЈЕСТИ


СЕКТОРИ

КАТЕГОРИЈЕ

Отворено стање климе 2021. показује годину контраста

07.07.2022

Пошаљи документе на е-маил

Е-маил пошиљаоца (*):
Е-маил примаоца (*):
Коментар:

Европско стање климе (ESOTC), које сваке године објављује Copernicus Climate Change Service* даје преглед климе за Европу из претходне године, са сажетком глобалног контекста и фокусом на Арктик. Извјешће представља врсту досљедних и поузданих података које креатори политике могу користити за разумијевање климатских промјена и њихових учинака.

На глобалном нивоу, атмосферске концентрације стакленичких плинова наставиле су расти. Конкретно, нивои угљичног диоксида биле су веће у 2021. него у било којем тренутку у најмање два милиона година. Посљедњих седам година биле су најтоплије досад, што је придонијело континуираном губитку ледене масе од ледењака и ледених плоча, што заузврат има утицај на раст нивоа мора

Мјесечне атмосферске концентрације угљичног диоксида (ЦО2) и метана (ЦХ4). Подаци су изведени из сателитских мјерења и просјечни по цијелом атмосферском ступцу и за 60С–60Н. Извор података: CZS/Обс4MIPс консолидирани в4.3 (2003. – средина 2020.) и CAMS прелиминарни записи података готово у стварном времену (средина 2020. – 2021.). Заслуге: CZS/CAMS/Универзитет у Бремену/СРОН.

Током године на Арктику су били врло супротни услови. Док температуре у цијелој регији показују дугорочан пораст, 2021. биле су мање екстремне него посљедњих година. Од сијечња до ожујка над арктичком Евроазијом било је необично хладно; међутим, много изнадпросјечне температуре над Гренландом у српњу и коловозу довеле су до три велика догађаја топљења.

У Европи је постављен привремени температурни рекорд за цијелу регију (48,8 °Ц у Сиракузи, Италија), а постојао је и привремени државни рекорд за Шпанију. Постављени су и годишњи рекорди просјечне температуре површине мора, у источном Средоземном мору и дијеловима Балтичког мора, који су током љета достизали више од 5°Ц више од просјека.

Љето екстрема за Медитеран

Иако је љето на Медитерану често вруће и сухо, температуре су током љета 2021. биле екстремне. Током српња и коловоза забиљежен је дуг и изнимно топао топлински вал, који је у појединим подручјима трајао и неколико седмица. Врло високе температуре забиљежене су на Сицилији, Сардинији и јужној Шпанији.

У великим дијеловима Средоземља током љета влага у тлу била је нижа од просјечне. Међу регијама које су искусиле тешке до екстремне сушне увјете У јулу и августу били су Италија и Балкан. Опћенито вруће и сухо вријеме погодовало је бројним пожарима. Преко 800.000 ха изгорјело је на цијелом Медитерану, што га чини једном од најинтензивнијих пожарних сезона од 1991. године.

Расподјела и опсег опожарених површина у 2021

Расподјела и опсег опожарених подручја диљем Европе и Медитерана 2021. Сваки црвени круг представља пожар, а величина круга је пропорционална укупној изгорјелој површини сваког од њих. Извор података: Европски информацијски систем о шумским пожарима. Заслуге: EFFIS/Цоперницус ЕМС. Заслуге: EFFIS/Коперникус ЕМС.

Варијације у количини оборина широм  Европе

У цјелини је године пало готово просјечне количине оборина. Међутим, било је разлика током године и диљем регије. Јануар је био најкишнији мјесец, 0,5 до 0,7 мм/дан изнад просјека, а ожујак је имао најсушније аномалије, од -0,2 до -4 мм/дан. У већини источне и југоисточне Европе број влажних дана био је већи од просјека, док је већина Скандинавије и подручја око Балтичког мора имала мање влажних дана од просјека.

У јулу су дијелови Белгије, Њемачке и источне Француске доживјели неке од најјачих забиљежених падалина у регији. То је дјеломично потпомогнуто споро кретањем подручја ниског тлака, које је увукло воду у регију из необично топлог Балтичког мора. Екстремне оборине придонијеле су великим поплавама. За сјеверозападну Европу у цјелини, ријечни проток у јулу био је највећи забиљежен. Нарочито висок проток ријека измјерен је у многим сливовима, особито унутар Меусе и Рајне.


Истодобни услови атмосфера-копно-океан у вријеме поплава у западној Европи: споро кретање подручја ниског тлака, које је повукло воду у регију из необично топлог Балтичког мора, наишло је на брда на белгијско-њемачкој граници, испуштајући рекордне количине кише на већ засићено тло. Већ засићено тло није могло апсорбирати вишак воде и услиједиле су тешке поплав

 *Услугу Коперникус за климатске промјене проводи ECMWF, а финансира је Европска унија.

 

https://www.ecmwf.int/en/about/media-centre/news/2022/Evropean-state-climate-2021-shows-year-contrasts