Пошаљи документе на е-маил

Опредијељеност и позив на акцију

Министарство цивилних послова Босне и Херцеговине, УНИЦЕФ и УНЕСЦО у Босни и Херцеговини су организовали конференцију „Осмислимо образовање поново! Позив на акцију за креирање партнерстава у циљу омогућавања квалитетног дигиталног учења за све", одржану 30.11. и 01.12.2022. године у Сарајеву.

Конференција је имала за циљ да се на основу препорука Самита за трансформацију образовања (одржаног у Њујорку у септембру 2022. године) утврде правци дјеловања за успостављање и унапређење партнерстава за побољшање квалитета дигиталног учења за сву дјецу и младе у БиХ. Конференција је резултовала препорукама опредијељености и позивом на акцију за квалитетно дигитално учење за све, које су дефинисали учесници (представници просвјетних власти, педагошких завода, универзитета, представници надлежних институција за телекомуникације и приватног сектора у области информационо-телекомуникационих технологија, организација цивилног друштва и међународних партнера те представници школских управа и наставника): 

***

1. Унапређење онлине и комбинованог учења као императив у БиХ

Препознајући потенцијал дигиталних технологија за унапређење приступачности и квалитета образовања и за обезбјеђивање континуитета образовања у кризним ситуацијама, Босна и Херцеговина мора бити опредијељена и посвећена реализацији препорука Смјерница за унапређење онлине и комбиноване наставе за образовне системе у БиХ у контексту квалитетног (и) инклузивног образовања, што укључује:

• континуиран рад на креирању окружења за квалитетно инклузивно образовање у онлине и комбинованој настави;
• стварање претпоставки за ефикасно коришћење ИКТ-а у онлине и комбинованој настави, што укључује (и) унапређење ИКТ инфраструктуре, (ии) интегрисање модела онлине и комбиноване наставе у законску регулативу о образовању и (иии) креирање и стандардизацију дигиталних уџбеника и других наставних средстава;
• унапређење педагошких и дигиталних компетенција наставника и праћење и вредновање рада наставника;
• успостављање механизма за обезбјеђење квалитета у образовању, што укључује (само)вредновање квалитета рада у васпитно-образовним установама и унапређење информационих система за управљање образовањем.

2. Интернет умреженост и одговорно коришћење технологија као нужност у свим образовним установама у БиХ

a)      Позивају се сви актери, укључујући представнике релевантних институција и интернет оператера, да инспирисани глобалним праксама континуирано раде на прикупљању и размјени података (у стварном времену) о доступности и квалитету интернета у васпитно-образовним установама. Сходно томе, надлежне власти планирају и предвиђају буџетска средства за интервенције засноване на доказима које за приоритет имају унапређење интернет конекције у рањивим школама. 

b)      Посвећени смо обезбјеђивању приступа и квалитета интернет умрежености у сарадњи с приватним сектором. Позивамо на унапређење и развој мултисекторских и јавно-приватних партнерстава у циљу побољшања интернет инфраструктуре. При томе, потребно је приоритетизовати и формално/правно препознати васпитно-образовне установе као засебну категорију корисника. Крајњи циљ јесте спровођење мониторинга стања и креирање циљаних интервенција ради побољшања интернет конекције, сходно потребама васпитно-образовнихинституција.

c)       Разумијевајући да је сваки поступак против дјетета који је незаконит у стварном свијету, незаконит и на интернету и да сви носимо индивидуалну одговорност за креирање безбједног онлине простора, неопходно је:

• развијати програме за унапређење дигиталне писмености васпитно-образовног кадра, родитеља/старатеља и дјеце у циљу побољшања безбједности на интернету.
• обезбиједити заштиту личних података у образовању у складу с важећим регулативама, односно Општом уредбом о заштити података (ГДПР)[1], те развити и унаприједити политике којима се регулише гдје и како различити учесници могу да користе технологију у школи и како се управља заштитом дјеце – укључујући и у онлине окружењу.

d)      Потребно је развијати и унапређивати законске регулативе на свим нивоима власти како би се успоставили напредни системи за управљање електронским и електричним отпадом у образовању. Такође, потребно је радити на подизању свијести свих актера о важности еколошки одговорног коришћења и одлагања технологије у школама. 

3. Асистивна технологија као право дјеце с потешкоћама/ инвалидитетом и као прилика за сву дјецу

a)      С циљем стварања услова за инклузивно образовање, омогућити приступ асистивној технологији (АТ) у образовању како би се могло одговорити на специфичне потребе ученика и студената, што укључује мултисекторску сарадњу и обезбјеђивање доступности и цјеновне приступачности АТ-а у земљи. То такође подразумијева успостављање система и политика за регулацију производње, увоза, одржавања и обуке за кориснике.

b)      Планирати и реализовати обуке наставника и сарадника за примјену асистивне технологије у образовном процесу, утемељене на принципима универзалног дизајна за учење. Примјена асистивне технологије треба да буде саставни дио стручног усавршавања наставника на свим нивоима образовања, али и садржај иницијалног образовања и оспособљавања будућих наставника. 

c)       Неопходно је укључити кориснике и њихове породице као партнере – потребно их је консултовати и активно укључити у сваки аспекат коришћења АТ-а. Корисници и њихове породице такође могу да допринесу подизању свијести о предностима АТ-а и да пружају редовне повратне информације које су корисне за надоградњу и ажурирање производа који се користе.

4. Медијска и информациона писменост као модел за квалитетно дигитално образовање активних, образованих и информисаних грађана и грађанки у циљу креирања демократског, стабилног и друштва једнаких људских права и вриједности

a)      Будући да онлине и дигитални свијет чине саставни дио живота особа свих генерација, а посебно дјеце и младих, у савремено доба, поред сета цјеложивотних знања и вјештина, препознајемо важност изградње капацитета за медијску и информациону писменост од највишег-стратешког институционалног нивоа до нивоа појединца.

У том смислу неопходно је:

• радити на јачању нормативно-правних оквира за медијску и информациону писменост у БиХ,
• интегрисати усвајање вјештина медијске и информационе писмености у формално и неформално образовање,
• континуирано јачати капацитете наставног особља у домену медијске и информационе писмености,
• промовисати усвајање дигиталних и вјештина медијске и информационе писмености код дјеце и младих на свим нивоима образовања.

b)      Потпуно свјесни присуства негативних наратива, говора мржње, онлине насиља, итд., доносиоци одлука, регулаторна тијела, образовне институције, наставници-це, родитељи, дјеца и млади, позивају се да:

• врше континуирану анализу присуства говора мржње у онлине окружењу,
• раде на „деконтаминацији“ говора мржње у онлине простору међу дјецом и младима,
• јачају капацитете наставника и образовних институција како би могли да препознају облике онлине насиља, те да идентификују методе, алате и приступе помоћи ученицима у превенцији и борби против говора мржње,
• укључе младе као активне актере у процесе доношења одлука, креирања политика и акција у домену развоја и промоције медијске и информационе писмености у БиХ,
• као појединци и појединке раде на јачању личних компетенција за критичко мишљење, дигиталних и вјештина медијске и информационе писмености, те да у свом раду и свакодневном животу у онлине и оффлине простору користе позитивне наративе, а избјегавају коришћење нецивилизованог и говора мржње.

5. Дигиталне технологије као потенцијал за трансформацију образовања у БиХ

Препознајући неизоставност дигиталних технологија у образовању данашњице и потенцијал истих за унапређење квалитета образовања, посвећени смо праћењу глобалних трендова у образовању и увођењу иновативних пракси у учионице у БиХ.

a)      При томе, потребно је укључити представнике ИКТ пословног сектора који имају искуства у пољу дигиталног учења или који представљају снажне играче на тржишту рада у планирање процеса дигитализације у образовању и његово извођење. 

b)      Потребно је повећати улагања у континуирано стручно усавршавање наставника у домену педагошких и дигиталних компетенција, укључујући и развој и унапређење вршњачких мрежа подршке наставника. Неопходно је системски препознавати примјере успјешних пракси, адекватно их документовати и ширити идентификоване иновације у друге васпитно-образовне установе.

[1] хттпс://гдпр.еу/