Пошаљи документе на е-маил

Свјетски дан давалаца крви обиљежава се сваке године 14. јуна како би се указало на важност добровољног, неплаћеног и редовног даривања крви. Овај дан пружа прилику за захвалност и одавање почасти свим даваоцима крви који широм свијета спашавају људске животе.

Циљ обиљежавања овог дана је подизање свијести о потреби за сигурном крвљу широм свијета те охрабривање појединаца да редовно донирају крв, како би крв била доступна за све којима је потребна.

Овогодишња глобална кампања, која се одржава под окриљем Свјетске здравствене организације (СЗО), носи слоган „20  година слављења даривања: Хвала вам даваоци крви!“ (енгл. „20 Years of Blood Donation Celebrations: Thank You Blood Donors!“). Тема је одабрана у спомен на дубок утицај даривања крви на животе пацијената и давалаца.

Живот и здравље саременог човјека често су угрожени озљедама и болестима те је у лијечењу неких болести крв незамјењив лијек. Крв може дати свака особа доброг здравља у доби од 18 до 65 година, а особе између 65 и 70 година могу даривати крв једном до два пута годишње. Жене смију давати крв три пута, а мушкарци четири пута годишње.

Дефиницију добровољног даривања крви одредиле су Међународне удруге трансфузиолога (ISBN), Међународни Црвени криж (IFCR), Свјетска здравствена организација (СЗО) и Европскисавјет (Council of Europe) те је прихваћена у свим земљама свијета. Резолуцијом донесеном 14. јуна, овај дан је постао Свјетски дан давалаца крви у част нобеловца др Карла Ландстеинера, који је рођен 14. јуна 1868. године и развио систем  одређивања крвних група.