Пошаљи документе на е-маил

Готово 75% од 184 обећања из Паришког споразума оцијењено је недовољним за успоравање климатских промјена; Само 28 земаља Европске уније и 7 других ће смањити емисије за најмање 40% до 2030. године.

• Готово 75 посто од 184 обећања из Паришког споразума оцијењено је недовољним за успоравање климатских промјена
• Само 28 земаља Европске уније и 7 других ће смањити емисије за најмање 40 посто до 2030. године
• Кина и Индија, водеће емисије, смањит ће интензитет емисија, али ће се њихове емисије повећати
• САД, други највећи зрачник, преокренуо је кључне националне политике у борби против климатских промјена
• Готово 70 посто обећања ослања се на средства богатих држава за њихову проведбу

Готово три четвртине од 184 климатских обећања даних у складу с Паришким споразумом усмјереним на сузбијање емисија стакленичких плинова недовољни су за успоравање климатских промјена, а неки од највећих свјетских емитера наставит ће повећавати емисије, према панелу свјетских климатских научника . Управо ове све веће емисије стакленичких батерија покрећу климатске промјене.

Истина иза климатских обећања, нови извјештај који је објавио Универзални еколошки фонд, детаљно испитује 184 добровољна обећања из Паришког споразума, што је први колективни глобални напор у рјешавању климатских промјена.

Свеобухватним испитивањем утврђено је да, уз неколико изузетака, обећања богатих, средњих и сиромашних нација нису довољна за рјешавање климатских промјена", каже Сир Роберт Wатсон, бивши предсједавајући Међувладине комисије за климатске промјене и коаутор извјештаја. "Једноставно, обећања су премало, прекасно."

Од 184 обећања, готово 75 посто је оцијењено као недовољно да заустави климатске промјене да се наставе убрзавати у наредној деценији, наводи се у извјештају и коауторима.

Од 184 обећања, само 36 се сматрало довољним на основу обавеза да ће се емисије смањити за најмање 40 процената до 2030. године; 12 залога сматрано је дјеломично довољним за њихове обвезе смањења емисија између 40-20 посто до 2030. године; 136 залога било је дјелимично или потпуно недовољно. Погледајте додатак за мапу и табеле са детаљима рангирања 184 обећања.

Пребацивање производње електричне енергије са угљена на обновљиве може брзо смањити емисију ЦО2. Заслуга: Универзални еколошки фонд

"На основу наше педантне анализе климатских обећања, наивно је очекивати да ће тренутни владини напори у значајној мјери успорити климатске промјене", каже др. Јамес МцЦартхy, професор оцеанографије на Универзитету Харвард и коаутор извјештаја. "Неуспех драстичног и брзог смањења емисија резултираће еколошком и економском катастрофом услед климатских промена изазваних човеком."

Нешто више од половине емисија стакленичких плинова (ГХГ), главног покретача климатских промјена, долази из четири државе - Кине са 26,8 посто глобалних емисија стакленичких плинова, Сједињених Држава (13,1 посто), Индије (7 посто) и Русије (4,6 посто):

• Кина и Индија предале су обећања да ће смањити интензитет емисија у односу на БДП до 2030. године, што ће вјероватно бити испуњено, али ће се њихове емисије повећавати у сљедећем десетљећу због економског раста. Извјештај оба своја обећања оцјењује недовољнима јер неће допринијети смањењу глобалних емисија за 50 посто до 2030. године.
• Сједињене Државе (САД) дале су обавијест о својој намјери да се повуку из Паришког споразума. Трумпова администрација смањила је главне савезне прописе намијењене сузбијању емисија. Стога је америчко обећање које је Обамина администрација поднијела за смањење емисија за 26-28 посто до 2025. године у „неизвјесности“. Због преокрета у савезној политици, извјештај америчко обећање оцјењује као недовољно.
• Русија чак није предала ни климатско обећање.

Само је Европска унија (са својих 28 држава чланица), једна од пет највећих емисија стакленичких плинова са 9 посто глобалних стакленичких плинова, заузела агресиван став против климатских промјена. Очекује се да ће ЕУ смањити емисије стакленичких плинова за 58 посто испод нивоа из 1990. године до 2030. То премашује залагање ЕУ о „најмање 40 посто емисија стакленичких плинова испод нивоа из 1990.“ Извјештај рангира обећање ЕУ као довољно.

Преостала 152 обећања дају државе одговорне за 32,5 посто глобалних емисија стакленичких плинова. Од тог броја, 127 земаља или готово 70 посто поднијело је условне планове за смањење емисија стакленичких плинова. Обећања тих држава ослањају се на техничку помоћ и финансирање богатих земаља, чија се годишња процјена процјењује на 100 милијарди долара, за њихову проведбу. Пружање ове помоћи теже је него што се предвиђало 2015. И Сједињене Државе и Аустралија престале су давати доприносе.

"Једноставно, обећања су премало, прекасно." - Сер Роберт Ватсон

Све земље требају смањити емисије како би испуниле циљеве Паришког споразума, иако немају све земље једнаку одговорност због принципа диференциране одговорности, хисторијских емисија, тренутних емисија по особи и потребе за развојем. Неким ће земљама бити потребна међународна помоћ.

Још један показатељ који одражава недостатак активности у борби против климатских промјена: 97 посто од 184 климатска обећања иста су она која су првобитно предата у периоду 2015-2016. Након усвајања Паришког споразума. Само је шест земаља размотрило своје обећања: 4 земље повећале су свој план смањења емисија; 2 нације су ослабиле своје обећања.

„Чак и ако се све добровољне климатске обавезе у потпуности проведу, они ће покрити мање од половине онога што је потребно за ограничавање убрзања климатских промјена у наредној деценији“, каже др. Wатсон.

"Показали смо да ће многа климатска обећања заправо наставити повећавати емисије." - Лилиана Хисас

https://scitechdaily.com/the-truth-behind-the-paris-agreement-climate-pledges-insufficient-to-address-climate-change/