Пошаљи документе на е-маил

УНЕСКО-ов институт за цјеложивотно учење (УИЛ) обиљежио је 70. годишњицу постојања организованудводневну хибридну конференцију за учеснике из цијелог свијета. Као једини институт у систему Уједињених нација који је у потпуности посвећен цјеложивотном учењу, УИЛ је у протеклих седам деценија успјешно подржавао државе чланице у развоју политика и пракси како би свима пружио прилику да уче.

Унапређење писмености широм свијета, осигуравање квалитетног образовања одраслих и унапређење цјеложивотног учења у свим свјетским регијама представљају само неке од кључних области фокуса.

Основан 1952. године да промовира паневропски дијалог Исток-Запад кроз образовне програме, институт са сједиштем у Хамбургу проширио је свој мандат у наредним деценијама, отварајући могућности учења за милионе људи широм свијета кроз програме описмењавања у земљама у развоју, ширење образовање одраслих широм свијета и имплементацију цјеложивотног учења.

Давид Атцхоарена, директор УНЕСКО института за цјеложивотно учење нагласио је да је цјеложивотно учење кључ одрживог развоја.

“Како би се ухватили у коштац с глобалним изазовима као што су климатске промјене и како би активно обликовали дигиталну трансформацију, млади и стари морају имати релевантне вјештине и знања. Највећа вјештина 21. стољећа је способност учења. Радом нашег института постављамо темеље да људи широм свијета могу да уче”, рекао је Атцхоарена.

Конференција је окупила стручњаке из области цјеложивотоног учења из цијелог свијета који су кроз низ тематски различитих панела говорили о важности цјеложивотног учења у вријеме технолошке револуције и брзих промјена на тржишту знања и рада.

Дигитална и зелена транзиција, демографске и климатске промјене, активно грађанство неке су од тема о којима се говорило и за које је оцијењено да ће обликовати наше животе у будућности.

Свијет доживљава трансформацију за коју је су потребне нове вјештине, а њихово стицање је цјеложивотни процес. Образовање одраслих јесте и бити ће генератор промјена и друштвено-економског, те личног раста и развоја.

Према подацима ОЕЦД-а у земљама ОЕЦД-а шест од десет одраслих је учествовало у неком виду образовања одраслих. Што се више одраслих опредјељује за стицање нових вјештина то је земља развијенија. Истакнуто је да напредак технологије носи и ризик од аутоматизације те је нужно заштитити друштво кроз преквалифицирање и доквалифицирање.  

Кроз холистички приступ цјеложивотном учењу и изграђивање одрживог и флексибилног система образовања одраслих све земље могу омогућити младим и одраслим отпорност и припремити их да се адекватно припреме за надолазеће промјене.