Пошаљи документе на е-маил

У складу са иницијативом Генералне скупштине Уједињених нација и Свјетске здравствене организације  1. децембар - Свјетски дан АIDS-а већ трећу деценију обиљежава се сјећањем на оне који су изгубили животе у борби са  овом болешћу. Циљ је да се подигне свијест јавности и укаже на јавноздравствени значај HIV-а и АIDS-а: ризике и мјере заштите, важност превенције, раног дијагностификовања, лијечења и бриге за обољеле, као и да се покаже солидарност према обољелима. Такође, циљ је да се да допринос смањењу стигме и дискриминације, као и заштити полног и репродуктивног здравља.

            У овогодишњој поруци поводом Свјетског дана АIDS-а Михел Сидибе, извршни директор UNAIDS-а и замјеник Генералног секретара UN-а ставља НАГЛАСАК НА ОСНОВНО ЉУДСКО ПРАВО - ПРАВО НА ЗДРАВЉЕ - ТЕ НА ИЗАЗОВЕ С КОЈИМ СЕ СУСРЕЋУ ОСОБЕ СА HIV-ОМ У ОСТВАРЕЊУ ОВОГ ПРАВА. Он наглашава да се UN циљеви за одрживи развој, укључујући и циљ глобалног заустављања епидемије АIDS-а до 2030. године, неће моћи остварити ако људи не могу остваривати своје право на здравље.  Право на здравље је уско повезано са низом других права, међу којима су и права  на достојанствено становање и образовање, здраве услове на радном мјесту, здраву околину и др.

            ПРАВО НА ЗДРАВЉЕ, између осталог,  значи да ниједна особа не може имати веће право на здравствену заштиту од других, значи постојање одговарајуће здравствене инфраструктуре, квалитетне и одговарајуће здравствене услуге. Данас се одговор на  АIDS заснива на основном људском праву на здравље и социјално благостање, те на  појачаном напору за боље глобално разумијевање HIV-а, његову превенцију и лијечење.

            2017. година представља значајан корак у смислу испуњавања зацртаних циљева  90–90–90  у третману  као и елиминисању АIDS до 2030.године.  Скоро  21 милион људи у свијету данас живи  са HIV-ом и на третману је, број смртних случајева је у опадању у многим дијеловима свијета. Међутим, у Источној Европи и централној Азији биљежи се пораст  нових HIV инфекција скоро 60% у односу на 2010. годину,  а број смртних случајева од АIDS-а истовремео је у порасту за 27 %.  И даље је присутан неравномјеран приступ третману за HIV нфициране особе, нарочито у Западној и Централној Африци, те је и даље неопходно залагати се да се осигура право на здравље за све, без обзира на мјесто живљења.

HIV у  Босни и Херцеговини:          

            Босна и Херцеговина се и даље сматра земљом са ниском стопом  преваленције HIV-а (мање од 0,1%), међутим постоје бројни ризико фактори који у било којем тренутку могу довести до драстичног повећања ове стопе. Од првог регистрованог случаја AIDS-а 1986. године па до краја  новембра 2016. године, у Босни и Херцеговини је регистровано 325 HIV позитивних особа, а код 150 особа се развио АIDS. Од укупног броја регистрованих, HIV вирусом је заражено 270 мушкараца и 52 жене (за 3 особе нема података о сполу).

            Иако се број  HIV новоинфицираних случајева у посљедњих неколико година кретао између 22 и 24 годишње, према званичним подацима Института за јавно здравство Републике Српске, Завода за јавно здравство Федерације Босне и Херцеговине и Пододјела за јавно здравство Брчко дистрикта Босне и Херцеговине,  до краја новембра  2017. године  у Босни и Херцеговини  је регистровано свега 11 нових HIV инфекција од чега се у 2 случаја развио AIDS. Сви новорегистровани случајеви су мушкарци. У 2017.години  није забиљежен ниједан смртни случај од АIDS-а.

У протеклих десет година Глобални фонд за борбу против АIDS-а, туберкулозе и маларије је у Босну и Херцеговину, у сврху превенције и ране дијагнозе те адекватног лијечења HIV-а и АIDS-а, уложио значајна неповратна средства. Уз суфинансирање Глобалног фонда те ућешће и финансирање институција из здравствених и других сектора у Босни и Херцеговини, сарадњу са организацијама цивилног друштва, те уз подршку UNDP-а, успостављена је квалитетна превенција HIV инфекција и рани почетак лијечења, те је тако Босна и Херцеговина задржала најнижу стопу заражености HIV-ом у региону југоисточне Европе.

            Од 2016. године Босна и Херцеговина више не спада у категорију земаља које могу аплицирати за грантове Глобалног фонда, те је на институцијама у Федерацији Босне и Херцеговине, Републици Српској и Брчко дистрикту Босне и Херцеговине одговорност да у складу са могућностима и потребама, мобилизују средстава и имплементирају кључне активности идентификоване Планом транзиције за наставак превенције, лијечења и његе HIV/АIDS-а у Босни и Херцеговини за период 2015-2017, како би се ниска стопа нових HIV инфекција задржала на досадашњем нивоу.

            У Плану транзиције су идентифиоване кључне интервенције како би се задржали постигнути резултати и како не би дошло до пораста нових инфекција HIV-а, чије би лијечење било онда пуно скупље за здравствене системе у Босни и Херцеговини, него инвестиција у превенцију, рану дијагнозу и брзи почетак лијечења и третмана.

           Осим дијагностике и лијечења HIV и АIDS-а који су укључени у здравствене системе у Босни и Херцеговини, кључне идентификоване интервенције које нису покривене здравственим услугама из здравственог осигурања, односе се на програме смањења штете и активности невладиног сектора у приступу тешко доступним и угроженим групама.