Grb BiH

БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА

Vijesti

 

СВЕ ВИЈЕСТИ


СЕКТОРИ

КАТЕГОРИЈЕ

Сарајевска Хагада уписана у УНЕСКО/Међународни регистар Памћење свијета Сарајевска Хагада уписана у УНЕСКО/Међународни регистар Памћење свијета (Memory of the World)

01.11.2017

Пошаљи документе на е-маил

Е-маил пошиљаоца (*):
Е-маил примаоца (*):
Коментар:


Одлуком генералне директорице УНЕСКО Ирине Бокове  Сарајевска Хагада уписана је у УНЕСКО/Међународни регистар Памћење свијета (Memory of the World)     

 На препоруку Међународног савјетодавног комитета за УНЕСКО-в програм Памћење свијета, у циклусу 2016-2017. година, у Регистар је уписано нових 78 добара документарне баштине, од којих је једно и Сарајевска Хагада, као прво такво добро из Босне и Херцеговине.

            Сарајевска Хагада представља изузетан примјер средњовјековне хебрејске декоративне умјетности. То је рукопис написан на пергаменту, са низом врхунских илустрација и спада међу најпознатије и најљепше хебрејске илуминиране рукописе из средњег вијека у свијету. Сарајевска Хагада је настала средином 14. вијека, претпоставља се у сјеверном дијелу Шпаније. 1894. године, Хагаду је купио Земаљски музеј Босне и Херцеговине, од тадашњег власника, породице Коен. Хагада је 2003. године проглашена покретним националним спомеником Босне и Херцеговине.

            Поред Сарајевске Хагаде, у Регистар Памћење свијета је условно уписана и Рукописна збирка Гази Хусрев-бегове библиотеке. Међународни савјетодавни комитет је препоручио условни упис Рукописне збирке Гази Хусрев-бегове библиотеке, имајући у виду да је потребна одређена допуна документације.

            Колекција рукописа Гази Хусрев-бегове библиотеке у Сарајеву садржи 10 561 уникатних рукописа, који су саставни дио око 20 000 већих и мањих дјела из исламских наука, орјенталних језика, лијепе књижевности, филозофије, логике, хисторије, медицине, ветеринарства, математике, астрономије и других наука. Најстарији сачувани рукопис из ове колекције датира из 1105. године. Многи рукописи се одликују изванредном калиграфијом и разноврсним украсима. Рукописна збирка Гази Хусрев-бегове библиотеке представља  5% од преостало укупног броја писаних споменика Босне и Херцеговине из Отоманског периода, те се сматра највриједнијом збирком те врсте данас на Балкану.

            Државна комисија за сарадњу БиХ с УНЕСКО-м је покренула иницијативу за упис документарне баштине Босне и Херцеговине у Међународни регистар Памћење свијета, те подржала номинације Сарајевске Хагаде и Рукописне збирке Гази Хусрев-бегове библиотеке за упис у Регистар.

            Међународни регистар Памћење свијета успостављен је 1997.године с циљем очувања документарне баштине од свјетског значаја. До сада је у Регистар уписано 348 ставки које укључују документе, рукописе и библиотечку, музејску и архивску грађу или колекције.