Пошаљи документе на е-маил

Око 60% воде за пиће у Европској унији потјече из подземних вода, а у неким земљама Европе то је једини извор питке воде. Гдје можемо наћи подземне воде, колики су ресурси, примјећујемо ли промјене квалитета (трендове) у времену и простору и како осигуравамо довољно висококвалитетних подземних вода за будуће генерације и екосистеме?

Којим путем и којом брзином тече подземна вода, како подземне воде комуницирају с површинским водама и екосуставима (мочваре, ријеке, језера, пријелазне и обалне воде) и како се наше потребе за добром питком водом сукобљавају са потребама интензивне пољопривреде и флоре и фауна у заштићеним екосуставима? Шта пријети будућим залихама воде и како их можемо заштитити?

То су питања која су хидрогеологу стално на уму.
Већина подземних вода је висококвалитетна вода за пиће која је природно филтрирана кроз стијене кроз које пролази. Овај проток подземних вода је релативно спор и вријеме задржавања у подземљу може трајати и десетине хиљада или чак милиона година. Подземне воде су осјетљиве на дуготрајно онечишћење индустријским, пољопривредним или домаћим отпадом и процједним водама. Ово је онечишћење тешко и скупо санирати. Стога, како би заштитили подземне воде и зајамчили њихов највиши квалитет, Еуропска геолошка истраживања непрестано прате и проучавају проток подземне воде, квалитет и ризике од онечишћења.

Утјецаји климатских промјена на подземне воде нису ограничени на недостатак воде у земљама јужне Европе, већ резултирају и значајно промијењеним сезонским режимима отапања снијега, влажнијих зима, сушнијих љета и дужих раздобља суша, као и поплава подземних вода у другим дијеловима Европе . Такођер се показало да секундарни утјецаји климатских промјена , изазвани људским прилагодбама у енергетској и воденој политици, имају потенцијално велике утјецаје на ресурсе подземних вода. Примјер секундарних утјецаја је промјена праксе кориштења земљишта , укључујући повећање производње енергетских усјева, што је већ довело до повећања концентрације азота у подземним водама због повећане употребе гнојива у неким подручјима у Европи. Остали негативни ефекти могу укључивати ​​већу примјену и концентрацију пестицида и све веће потребе за водом које утјечу и на квалитет и на количину воде.
Сљедећи је примјер интензивније кориштење подземља у односу на енергетску политику и ублажавање климатских промјена , на примјер наглим повећањем складишта топлотне енергије водоносника у Еуропи, складиштења CO2 и истраживања неконвенционалних фосилних горива попут плина из шкриљевца. Ове иницијативе могу помоћи у ублажавању климатских промјена, али могу имати и потенцијалне штетне учинке на количину и квалитет подземне воде, овисно о хидрогеолошком окружењу. Стога постоји снажна потреба за бољим разумијевањем како ће мјере ублажавања климатских промјена утјецати на количину и квалитет подземних вода, као и на рецепторе подземних вода као што су екосустави, површинске воде и апстракције питке воде.

Извор:     https://www.eurogeosurveys.org/expertgroups/water-resources/