Пошаљи документе на е-маил

Повећање угљичног диоксида у атмосфери узрокује улагање више енергије и ресурса стабала у развој коријенског система испод земље.

Повећањемдодатног угљика испод земље важан је и често занемарен начин на који ће природни свијет одговорити на постојеће и будуће емисије стакленичких плинова.

У новом истраживању која су водили универзитет у Бирмингхаму у Уједињеном Краљевству и универзитет у Бергену у Норвешкој, истраживачи су показали да атмосферски ЦО₂ упумпаван у зрелу шуму, на разинама које се предвиђене као норма до 2050. године, узрокује повећани развој система коријења стабала.

Истраживање, објављено у Сциенце оф тхе Тотал Енвиронмент, проведено је у Free-Air CO₂ Enrichment (FACE – метода повећавања концентрације ЦО₂ у одређеним подручјима у сврхе научног истраживања), којим управља Бирмингхамски институт за истраживање шума (БИФоР). Оно надопуњује ранија истраживања која показују да ће иста стабла повећати брзину процеса фотосинтезе до трећине у условима повећане разине ЦО₂.

BIFoR FACE је 'научно-фантастична' шума која представља једну трећину највећег свјетског експеримента који истражује утјецај глобалних промјена на природу. Са сестринским објектима у близини Сиднеја у Аустралији и Манауса у Амазонији твори дивовски еколошки дјелокруг. У сваки од ових објеката уводи се додатни ЦО₂, чиме се зрак доводи до онога што је предвиђена глобална норма до 2050. године.

Кроз истраживање знанственици су сакупљали тисуће приказа минијатурних коријенских система у времену од двије године, који у почетку истраживања нису били већи од милиметра. Сви ти прикази омогућили су развој математичких модела предвиђања развоја, раста и одумирања система коријења храстове шуме.

Анализа прикупљених података довела је до изненађујућих резултата – што је тло засићеније угљичним диоксидом, стабла ће развијати гушће, дуже и дебље коријење.

Професор Иаин Јохнстон, који је водио студију из Бирмингхама, а затим из Бергена, објаснио је: "Очито је тешко видјети  процесе који се одвијају испод земље. Али комбинација иновативног инжењеринга и пажљивог теренског и лабораторијског рада нашег тима, помогла нам је домоћи се  података који су освијетлили ово понашање – и повећати сигурност у ова открића."

Математичко моделирање и анализа података са слика  проведена на BIFoR у и на Свеучилишту у Бергену, закључила је да се све више и дуже коријење појављује испод дрвећа које расте у атмосфери с високим удјелом угљичног диоксида.

Резултати подупиру друге доказе да стабла пружају и могу наставити пружати ограничену заштиту од повећања угљичног диоксида узрокованог фосилним горивима, а тиме и климатских промјена, апсорбирајући и складиштећи угљик. На жалост, уништавање шумског покрова нас може коштати такве врсте заштите.

Знанственица Ангелики Коурмоули је објаснила: "Тло обично узимамо здраво за готово, али оно чини кључан дио многих екосистема и игра значајну улогу у складиштењу угљика. Разумијевање онога што се догађа испод земље када је шума изложена повећању концентрација ЦО₂, као и додатан учинак климатских промјена попут екстремних временских увјета, дају нам стварно важне увиде у оно што можемо очекивати ​​у будућности."

Професор Роб МакКензие, оснивач БИФоР-а, додао је: "Сада имамо чврсте доказе да се додатни угљик дјеломично користи како би се дрвећу помогло у истраживању свијета богатог храњивим тварима испод себе. У искушењу сам рећи да је ће коријенов сустав напредовати у  условима повећане емисије стакленичких плинова те имати дужи животни вијек, али требаће више година пажљивог посматрања како бисмо били сигурни да је то доиста тако."

Извор : https://www.sciencedaily.com/releases/2022/09/220922103220.htm