Пошаљи документе на е-маил

Сваке године 4. фебруара обиљежава се Свјетски дан борбе против рака. То је јединствена иницијатива чији је циљ подићи свијест о превенцији, дијагностификованју и могућностима лијечења ове глобалне епидемије модерног доба.

Најбитнија карактеристика је убрзано стварање абнормалних станица које прерастају своје уобичајено окружење и могу се проширити (метастазирати) на друге органе, што је најчешћи узрок смрти код обољелих особа. Уколико се довољно рано открије, веће су шансе за оздрављење.

Најбољи показатељ тога је бројка која говори да је током 2012. од рака у свијету умрло 12,7 милиона људи, али се она, у посљедње четири године драстично повећала, па је прошле од малигних неоплазми евидентирано 16 милиона смртних случајева.

Босна и Херцеговина још нема заједнички регистар обољелих од малигних неоплазми. Евиденцију воде ентитети. У Заводу за јавно здравство ФБиХ кажу како годишње од разних облика карцинома оболи око 5.000 људи. Према подацима Федералног завода за статистику, током 2015. регистрирано је 4.550 умрлих, од чега 2.593 мушкарца и 1.957 жена.

Како би се смањио ризик оболијевања од злоћудних болести Међународна агенција за истраживање рака препоручује на примарној разини, избјегавање пушења и духанског дима, редовито бављење тјелесном активношћу и одржавање нормалне тјелесне тежине, умјереност у алкохолу те здраву прехрану уз довољно воћа и поврћа.

На секундарној разини започета су 3 Национална програма за рано откивање злоћудних болести: рака дојке, дебелог цријева и врата матернице.

И коначно, терцијарна превенција, на државној разини, може се постићи повећањем доступности одговарајуће здравствене скрби и доношењем адекватних смјерница за лијечење и праћење болесника.

Узроци највеће смртности код мушкараца су рак плућа и бронха, простате и дебелог цријева, а код жена предњаче малигне неоплазме дојке, бронха и плућа те јетре и интрахепаталних жучних водова.

Иако се у највећем постотку (чак преко 75%) не зна разлог из којег настане рак, неки ризични фактори су идентифицирани. Познато је да је настанак рака посљедица међудјеловања генетских и околишних фактора, као и да постоје непромјењиви фактори , на које не можемо утицати, али које можемо мијењати.

Само рано препознат и откривен злоћудни тумор може бити успјешно лијечен и зато су врло важни програми секундарне превенције, односно раног откривања рака. Значајан искорак у развијеном свијету постигнут је могућношћу раног откривања рака плућа кориштењем ЦТ-а плућа с минималном дозом зрачења (тзв. "лоw досе ЦТ" – ЛДЦТ).

Унаточ големом технолошком напретку, снажној интеграцији умјетне интелигенције, повезивању резултата и исхода лијечења, и надаље ће остати пресудан утицај клиничког искуства и знања. Стога морамо учинити максимум у сурадњи свих судионика у процесу дијагностике и лијечења, омогућити проток стручњака, знања и информација те као друштво препознати и позиционирати центре у којима ће обољели имати највећу шансу у борби против злоћудне болести. 

Значајан пораст броја обољелих од злоћудних болести је неминован у скорој будућности, а наша је обавеза да заједничким, партнерским односом свих судионика у здравственој скрби осигурамо што раније откривање злоћудне болести, а обољелима што квалитетнији и дужи живот.