Пошаљи документе на е-маил

Увод

Панонски басен покрива приближно 20% територије Босне и Херцеговине. У овом регионалном сливу постоји неколико подсливова; један од њих је Тузлански слив који се налази у сјевероисточном дијелу државе. Бројне минералне сировине откривене су и користе се у тузланском басену, али су на првом мјесту сол и угаљ. Град Тузла настао је и развио се експлоатацијом соли.

Тема овог блога је лежиште камене соли Тузла које се налази у граду Тузли (слика 1). Ово лежиште је експлоатисано у прошлости, а експлоатација је завршена 2006. године због негативних посљедица на простор и живот људи у централним дијеловима града. Наиме, дугорочно прекомјерно искориштавање лежишта соли (првенствено на експлоатацијском пољу Трновац - Хукало) довело је до проблема слијегања тла, узрокујући велику штету на стамбеним и пословним зградама, као и на транспортној инфраструктури.

Историја експлоатације камене соли и слане воде у Тузли

Археолошка истраживања показују да је сол експлоатисана у Тузли током неолитика, о чему свједоче остаци неолитског насеља и посуде за вађење соли из тог периода (5.000-4.500 пне) у центру Тузле (на данашњем Тргу соли означено је мјесто експлоатације соли).

Током периода османске владавине у Босни, слана вода се експлоатисала у Горњој и Доњој Тузли. Име Тузле потјече из тог раздобља; долази од турске ријечи „туз“ што значи сол. Познато је да су у османском периоду направљени ископани бунари на мјестима природних извора (први је изграђен 1476. године). Један такав бунар дубине 60 м постојао је на данашњем Тргу соли у центру Тузле, гдје се експлоатисала слана вода и вадила сол у процесу испаравања кључањем слане воде у котловима. Према Јовановићу и Вујовићу (1976) на локацији Солни трг добивено је око 2.500 кг / дан соли, а истовремено у Горњој Тузли око 300 кг / дан.

Модерна експлоатација соли у Тузли црпљењем термоминералне подземне воде из дубоких бунара започела је 1880. године у периоду аустроугарске владавине у Босни и Херцеговини када су изграђени први индустријски објекти за прераду слане воде на ширем подручју Тузле (Јовановић и Вујовић, 1976). Прву хемијску анализу слане воде извршио је аустријски истраживач Е. Лудwиг 1887. године, када је анализирао воду из бунара бр. 5 и 6 у Тузли (Лудwиг, 1893). Ти су бунари били дубоки 379 и 367 м (Катзер, 1919).

Паралелно с експлоатацијом слане воде на експлоатацијском пољу Трновац-Хукало, 1967. године започело је подземно експлоатацијско ископавање соли на експлоатацијском пољу Тушањ.

Ново лежиште соли на подручју Тузле пронађено је 1973. године бушењем бунара ДС-3 у селу Тетима (опћина Тузла), што је праћено детаљним истраживањима и експлоатацијом и данас. Лежиште камене соли Тетима налази се око 10 км сјевероисточно од лежишта соли Тузла.

Осим у производњи соли, термоминерална слана вода користи се у терапеутске сврхе у бањи Тузла. Јовановић Б. (1940) пише: „1912. године изграђена је лијепа бања у Тузли са кадама и инхалаторијумом. Лјековита својства слане воде посебно су учинковита код реуматизма, ишијаса, гинеколошких болести, респираторних проблема итд. Болести дишног сустава лијече се у инхалатору диспергираном сланом водом “ . 1936. бање су проширене са два велика затворена и једним отвореним базеном.

Геолошке и хидрогеолошке карактеристике лежишта камене соли Тузла

Детаљније информације о геологији Тузланског базена и лежишта соли пружило је неколико аутора: Катзер 1903; Соклић 1959, 1964, 1982; Јовановић и Вујовић, 1976; Стевановић 1977; Чичић 2002; Јовановић 1980; Врабац 1999; Ферхадбеговић 2003; Хрватовић 2006. Хидрогеологију лежишта соли на подручју Тузле проучавао је Луковић 1952; Патрље 1956; Милетовић 1980; Батурић 1961; Ђурић 1987, 1988; Хаџихрустић, Оруч и др. 2006. и други.

Лежиште камене соли Тузла настало је унутар миоценских седимената (према бројним ранијим истраживачима то је горњи бурдигалијски и хелветски, док се геолози новијег времена налазиште класифицира као карпатски или доњобаденијски) гдје доминирају глинени лапори, али на неким мјестима и доломитни и битуменских лапора. Гипс и анхидрит такође прате слојеве соли (слика 2). Унутар овог стијенског комплекса, који се назива „тракаста серија“ (или „стварање соли“ према Хрватовић, 2006), дубина се разликује пет слојева соли; одвојени су лапором. Тортонски „Сцхлир“ (лапори, пјешчењаци и конгломерати) и алувијални седименти јављају се у крову „серије тракаста“, док доњи седименти представљају „црвени низ“ с црвеним пјешчењацима, конгломератима, глинама и лапорима (доњи миоцен).

Лежиште камене соли Тузла готово у цијелости лежи унутар синклинале Трновац-Тушањ и има динарски правац (СЗ-ЈИ).

Дубина до сланог тијела и дебљина слојева варирају просторно; дубина соли је 150 до 500 м од површине терена, док је дебљина слојева соли 20-100 м, при чему су најдебљи слојеви у средишњем дијелу синклине (Јовановић и Вујовић М 1976).

Цијела "тракаста серија", укључујући слојеве соли, има малу пропусност воде, док су кровни седименти (Сцхлир) непропусни. Алувијум ријека Јала и Солина, који се понегдје налазе директно на „тракаста серији“, врло су пропусни и водоносни водоносници са слатким водама.

Лежиште камене соли Тузла експлоатисано је на два експлоатациона поља: 1) Трновац-Хукало и 2) Тушањ. Искориштавање соли на подручју Трновац-Хукало вршено је испумпавањем слане воде из бунара, док је на подручју Тушња експлоатација вршена подземним рударским методама.

Главна акумулација подземне воде формира се у зони првог сланог слоја и те воде имају мање минерализације у односу на дубље хоризонте (Јовановић П. и сар., 1971). Подземне воде у алувијалном пијеску и шљунку хидраулички су повезане с том акумулацијом. Главна акумулација подземних вода пуни се инфилтрираним атмосферским падавинама у пропусне стијене и из алувијалног водоносника ријека Јала и Солина.

Испумпане воде из бунара имају високу минерализацију до 300 г / л и температуру од 24 - 27 ° Ц, тип Цл – На.

Интензивно црпљење подземне воде довело је до растварања топивих стијена (халит, гипс и анхидрит) што је резултирало стварањем каверна и шупљина које су се временом урушавале, девастирајући терен у централном дијелу града Тузле. Много стамбених зграда, путева и експлоатационих бунара је уништено, терен на подручју данашњих вјештачких језера је преплављен и због тих чињеница је требало извршити контролирано заустављање експлоатације, па је експлоатација соли у граду Тузли завршена 2006.

Вjештачка слана језера „Панноница“ у функцији смањења девастације простора

Вађење соли пумпањем термоминералне воде на бунаре у Тузли проузроковало је слијегање и деформацију терена у урбаном дијелу Тузле (до 12 м у периоду 1947-1991); максимално слијегање од 1100 мм током једне године забиљежено је 1983. године (Талетовић Н. и сар. 2014). Према истим ауторима, резултати слијегања били су пресељење 15.000 становника и уништавање 2.700 стамбених јединица и приближно 200.000 м 2 производних објеката, образовних, здравствених, културних и спортских објеката.

Терен је углавном саниран након завршетка експлоатације лежишта соли Тузла. Срушене и оштећене зграде обновљене су тамо гдје је терен процијењен као стабилан, али и сада се у центру града виде уништене и неуређене зграде.

На подручју гдје је терен било тешко и економски неприхватљиво претворити у сигуран за градњу, као мјеру за ублажавање посљедица слијегања терена и девастације простора, направљена су три вјештачка слана језера са шљунчаним плажама; ова језера која имају заједнички назив „Панонска језера“ или „Паннонца“ користе се љети за рекреацију (слика 4). Изграђени су и други пратећи садржаји, атрактивни за туристе, попут Археолошког парка (неолитско насеље), Музеј соли итд: хттпс://паноникасојенице.ба/ен/хоме/

Вода у језерима комбинација је слатке воде (испоручује се цјевоводом из вјештачког језера Модрац) и саламуре високе концентрације (300-350 г / л) из бунара лежишта соли Тетима. Удио слане воде у укупној количини воде је око 30%. Дно језера прекривено је геосинтетичким и природним материјалима (шљунком и пијеском), па њихова обала изгледа попут морске плаже. Комплекс Панонских језера има укупну површину од 75.000 м 2 , дужину обале 1.000 м, а површина шљунковитог дијела плаже износи 22.000 м 2 .

Након завршетка вађења соли на лежишту Тузла, активирана је већа експлоатација лежишта соли Тетима, које се налази у ријетко насељеном подручју. Експлоатација на лежишту Тетима врши се вјештачким испирањем сланих тијела у дубоким бунарима, па се не очекује девастација подручја Тетиме.

https://geoera.eu/blog/land-subsidence-salt-layers/