Пошаљи документе на е-маил

Већина европских националних агенција за мапирање и катастар (NMCA) вуче коријене из војне или копнене администрације. Лантмäтериет у Шведској датира из 1628. године, а Орднанце Сурвеy у Ирској из 1824. године. У оба су случаја потребне званичне стандардизиране карте као основа за правично опорезивање земљишта. Други, попут Ordnance Survey у Великој Британији или IGN у Француској, имају неки облик историјске повезаности с војском и они су првобитно основани као подршка националној сигурности. Неки NMCA-и још увијек имају организацијске везе с војском, попут NGI Белгија те талијанских и латвијских агенција за мапирање, али већина је цивилна и њихова је улога значајно еволуирала.

У свим случајевима држава је утврдила да је у националном интересу овластити јавни орган да израђује мапе у прилог јавној сврси. Тако креиране мапе имају и ширу сврху: на примјер, они чине основу одређивања административних, демографских, правосудних или имовинских граница, а с временом су ове мапе добиле важну улогу у нашим све софистициранијим друштвима како би помогле планирању и развоју и побољшале пружање јавних услуга.

Током посљедњих 40 година технологија је имала јак утицај на начин креирања мапа, а у новије вријеме и на начин на који се подаци чувају и користе. Чак је и концепт саме карте еволуирао, а они су све више уграђени у системе који су битни за наш свакодневни живот. Повећана доступност података из више извора и способност комбинирања таквих података за визуализацију и анализу изведених информација значајно је побољшана и наставља се развијати. То је захтијевало од NMCA-а да из темеља преиспитају своју улогу у влади и друштву, а та поновна процјена још увијек траје. Иако још не можемо предвидјети исход такве промјене, могуће је уочити неке трендове.

Први тренд односи се на промјену природе саме карте. Традиционална дводимензионална папирната мапа еволуирала је у тродимензионални модел стварног свијета. Сада идемо даље од тога да бисмо обухватили не само геометријски опис стварног свијета, који је у ствари дигитална мапа, већ и пуни дигитални модел стварног свијета - такозвани „дигитални близанци“ - у којем се информације о стварном свијету објекти као што су кућа, ријека или цеста, могу одредити заједно с његовом кронолошком еволуцијом, осталим информацијама повезаним с тим објектом као и његовим односом с другим објектима. Неке од ових информација могу се чувати у катастарским базама података, али и од других агенција, као и из других извора, као што су подаци о посматрању Земље и добровољни географски подаци. Ово су геопросторне информације у најширем смислу и јасно можемо видјети да се више не ради само о картама. NMCA морају размотрити која је њихова улога у овом сложеном мозаику података - гдје они додају вриједност и како могу другима помоћи у ефикасној употреби њихових података у подршци ширем спектру пословних и јавних услуга.

Неће бити изненађење да је други кључни тренд који можемо препознати технолошки поремећај. NMCA су увијек доживљавали техничке поремећаје у својим активностима - то је саставни дио њиховог оперативног окружења. Они су били врло успјешни у увођењу и ефикасној употреби нових технологија у својим активностима израде карата. На примјер, током 200-300 година њиховог постојања можемо видјети увођење триангулације, кориштење зрачне фотографије, а од недавно и дигиталних технологија, сателитског позиционирања, дронова и података посматрања земље. Технолошки развој и даље нас запањује, а NMCA их и даље примјењују у свом послу, често испред других успостављених владиних агенција, а многи од њих имају заслужену репутацију техничких иновација. Ипак, овдје је прикладна ријеч упозорења. Врло је лако узбудити се због технолошког развоја, нових концепата и нових ријечи које привлаче гламур технологије. Али морамо се сјетити да државна тијела захтијевају стабилност и сигурност, а многа се у мање зрелим или економски успјешним друштвима још увијек боре с малим буџетима, промјеном политичких приоритета и темељним недостатком капацитета да остваре своју основну улогу и сврху. Све већа дигитална подјела забрињавајући је аспект овог тренда и мора и даље забрињавати.

Трећи тренд који можемо примијетити је све већи број других облика поремећаја који утичу на улогу и мандат NMCA. Неки од њих могу бити резултат тога што други актери користе нову технологију да поремете традиционалну функцију званичних државних актера (а геопросторне агенције нису саме погођене томе), али можемо наћи и пуно примјера политичких, геополитичких, или законодавних поремећаја који могу темељитије промијенити улогу и функцију NMCA-а. На примјер, стварање и ширење Европске уније која сада поставља политике и законодавство које утичу на пословне моделе NMCA кроз политике и законодавне интервенције попут Директиве о отвореним подацима, INSPIRE директиве и Европске стратегије за податке. Историјски гледано такођер видимо да су NMCA погођени великим гео-политичким поремећајима, попут распада Совјетског Савеза, који је видио повећану свијест и фокус на темељна земљишна права и резултирајуће земљишне реформе.

Четврто подручје промјена које можемо примијетити је промјењива употреба геопросторних података које производе владине агенције у друштву и унутар саме владе. Ова употреба геопросторних података револуционирала је технологију и то наравно можемо видјети у нашем свакодневном животу, с навигацијском технологијом у аутомобилу и мобилним мапирањем у џеповима. Такви су алати фантастични и врло корисни, али нас врло лако могу натјерати да узмемо здраво за готово доступност и употребу геопросторних података. Иза широко распрострањене употребе засноване на потрошачима, видимо све већи тренд у врло софистицираној анализи и употреби података из врло широког спектра извора - од којих су неки познати, али чешће несигурног квалитета. Управо на овом подручју видимо највеће узбуђење и често преувеличавање потенцијала умјетне интелигенције, великих података, као и још увијек недоказане тврдње о аутономним возилима. За све ове догађаје бит ће потребни подаци познатог квалитета и из поузданих извора, да би били учинковити, ослањат ће се на темељне податке који могу потицати несигуран и врло богат свијет података.

Ту видимо занимљив и важан развој основних тема података које је утврдио Комитет експерата Уједињених нација за управљање геопросторним информацијама и концепт кључних регистара у многим европским земљама. Све је веће признање да такви темељни подаци играју пресудну улогу у постизању националних приоритета као дијела националне инфраструктуре података. Геопросторни подаци, заједно с осталим кључним регистрима података, чине дио интегрираног оквира који влада може искористити за своје грађане и на који се друштва ослањају.

Пандемија КОВИД-19 истиче и наглашава ове трендове. Ковид-19 је имао значајан и стални утицај на свијет, још увијек је неизвјесно какве ће дугорочне посљедице имати пандемија и нажалост још увијек није готова. Међутим, можемо видјети како се геопросторни подаци користе за праћење, анализу и визуализацију утицаја пандемије. Кориштење мапирања за помоћ у анализи здравствених хитних случајева није новост: познат је случај Јохна Сноwа који је мапирао епидемије колере у Лондону, гдје је на карти уцртао смртне случајеве од колере и напоменуо да су се групирали око водене пумпе, што је омогућило извор заразе који треба утврдити и подузети мјере за заустављање његовог ширења.

Данас NMCA помажу у мапирању утицаја КОВИД-19. Они подржавају праћење, као и информисање о одговору на избијање Ковид-19. Многи NMCA подржавају националне здравствене власти у пружању мапирања како би се визуализирао његов утицај и планирао одговор комбинирањем здравствених података, демографских података, статистике и мапирања. У свим се овим апликацијама геопросторни подаци користе како би се нагласила важност људи и мјеста, и то наглашава неопходност разумијевања улоге и важности NMCA у таквим временима.

Овдје морамо примијетити колико су важни NMCA. Стварност је таква да националне геопросторне агенције играју важну улогу, али то је подршка осталим кључним владиним агенцијама. Ову важну помоћну улогу можемо видјети у случају Цовид-19, гдје мапирање подржава здравствене агенције како би им помогло да ефикасније управљају кризама. Ковид-19 подвлачи и наглашава колико добро подржавају постизање владиних приоритета и даје нам наслутити како се NMCA морају развијати у будућности како би остали релевантни и наставили напредовати.

Важна улога у будућности биће подршка другима у постизању владине политике и оперативних циљева, било да је ово сигурност, порез, имовинска права, јавно здравство или изградња дигиталне економије. Највећи изазов за постизање ефикасне интеграције геопросторних података у све дијелове јавне управе је проактивно партнерство с другима у влади. То захтијева два кључна атрибута: вођење и олакшавање. NMCA морају играти кључну улогу у доприносу својим националним приоритетима активним тражењем и доприносом приоритетима које је поставила њихова влада. Водство захтијева храброст, устрајност и прилагодљивост, посебно у вријеме политичке несигурности. Нико други неће заговарати употребу геопросторних података у влади, тако да је та одговорност на NMCA. Развој интегрираног оквира за геопросторне информације Уједињених нација (ИГИФ) важан је алат који омогућава NMCA-има да процијене како могу остварити додатну вриједност у том погледу. Други кључни атрибут, олакшавање, односи се на најважнији елемент улоге NMCA-а, односно садржај података. NMCA данас морају прихватити нове изворе података, помажући корисницима да добију податке који су им потребни за владин задатак, препознајући да су неки подаци бољи од никаквих података, те да ако NMCA не пружи податке које корисник жели, корисник ће их добити из других извора

Успјешни NMCA почињу проактивно тражити и удруживати друге владине агенције, како би тражили и омогућили употребу својих података као подршку јавном добру. Ово је јасно како се морају развијати у будућности, ако то већ не чине, умјесто да наставе своју повијесну улогу пасивног добављача или добављача података за мапирање. А ако погледамо у будућност и даље од тренутне пандемије, велико питање остаје питање климатских промјена. Начин на који NMCA подржавају наш колективни одговор на ово критично глобално питање одредит ће њихову будућу важност и будућу вриједност.

Дакле, у закључку, а уз повратну информацију, можемо видјети еволутивну улогу NMCA-а током многих година, од развоја топографских и катастарских карата, до употребе технологије која ће овај задатак учинити ефикаснијим и дјелотворнијим, до добивања података који су дио националне инфраструктуре просторних података, а посебно геопросторног информацијског оквира. Улога NMCA промијенила се и наставит ће се мијењати, од пасивног добављача или добављача података са карата, до оне у којој проактивно удружују друге као интегрирани дио јавне управе, подржавајући пружање јавних услуга и приоритете владине политике и доноси вриједност за шире јавно добро.

https://eurogeographics.org/news/the-evolving-role-of-national-mapping-and-cadastral-agencies/