Grb BiH

БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА

Vijesti

 

СВЕ ВИЈЕСТИ


СЕКТОРИ

КАТЕГОРИЈЕ

ОДРЖАНА КОНФЕРЕНЦИЈА (НЕ) МОЋ ВАСПИТАЊА И ОБРАЗОВАЊА ИЗ КРИЗЕ У КРИЗУ

06.07.2023

Пошаљи документе на е-маил

Е-маил пошиљаоца (*):
Е-маил примаоца (*):
Коментар:

У организацији Одбора за педагошке науке Академије наука и умјетности Босне и Херцеговине 4. 7. 2023. године, одржана је Конференција на тему (Не) Моћ васпитања и образовања из кризе у кризу, на којој је учестовао и представник Сектора за образовање Министарства цивилних послова Босне и Херцеговине.

Научни скуп је окупио еминентне професоре и научнике који се баве одгојно-образовним и психо-социјалним радом из Босне и Херцеговине, те госте проф. др Весна Билић, Свеучилишту у Загребу, доц.др Бруно Ћурко, Свеучилишту у Сплиту и проф. др Рената Миљевић Риђички, Свеучилиште у Загребу.

Скуп су отворили проф. др Мирјана Маврак и проф. др Харис Церић, који су уједно и модерирали на Конференцији.

Криза парадигме педагогијске науке или недостатак научне перспективе је дилема о којој се такођер говорило на наведењ конференцији. Излагања о визуелној производњи и потрошњи насиља, ишчезавање интимности као слике породичне дисфукционалности, не-васпитни и не-васпитни приступи феномену васпитања човјека отворили су дискусију о томе да ли се прије вјештачке интелигенције креирао из-вјештачено васпитање.

Препознато је да је велики проблем с којим се суочавају бројна друштва у свијету ерозија вриједности која се увелико приписује насиљу, друштвеним проблемима, нарушеним односима у породици, преокупацији материјалним добрима, деструктивним ставовима, рушењу ауторитета, недостатку поштовања, ширењу негативних информација на интернету и друштвеним медијима итд.

Криза учитељског позива и све мања заинтересованост младих људи за наставничке студије узрокована је недостатком подршке, недостатком друштвеног признања, али и дигитална револуција која мијења основе формалног образовања.

Андрагошки поглед на васпитање дјеце за културу ризика је отворио нову дискусију која се бавила васпитним концепцијама. Васпитач се васпитава на вриједностима поштовања дјетета, но изостају лекције о поштовању дјетета у себи и поштовању себе као одрасле особе. Педагошки концепт о одраслом васпитачу као заштитнику сретног дјетињства постаје вјеровање без покрића. Одустати од мита о свемоћном брижнику који дијете може да заштити од мучних животних епизода постаје основна задаћа родитеља, старатеља и учитеља.

Циљ је подсјећање на тезу да васпитање и образовање не може спријечити животне трагедије, али не смије престати дјеловати.