Grb BiH

БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА

Vijesti

 

СВЕ ВИЈЕСТИ


СЕКТОРИ

КАТЕГОРИЈЕ

Одржан Округли сто „Медијска писменост у наставним плановима и програмима за основно и средње образовање у Тузланском кантону: истраживање и налази“

16.05.2024

Пошаљи документе на е-маил

Е-маил пошиљаоца (*):
Е-маил примаоца (*):
Коментар:

Представница Министарства цивилних послова учествовала је у раду Округлог стола под називом „Медијска писменост у наставним плановима и програмима за основно и средње образовање у Тузланском кантону: истраживање и налази“, а који је одржан у Тузли, у организацији Центра цивилних иницијатива (ЦЦИ).

Циљ Округлог стола је био окупљање свих релевантних актера, изналажење квалитетних закључака и приједлога за унапређење и развој медијске писмености како кроз формалне, тако и кроз неформалне начине образовања у Тузланском кантону.

На састанку је презентирана анализа медијске писмености у наставним плановима и програмима за основно и средње образовање у Тузланском кантону. Тијеком презентације главни фокус истраживача био је усмјерен на резултате ПИСА тестирања из 2018. године, анализу наставних планова и програма (Босански, хрватски и српски језик и књижевност, Демократија и људска права и информатика). Анализа је показала да се у наставном процесу користе застарјели уџбеници, из 2010., 2011., и 2012. године. Наставним планом и програмом за ученике 7. разреда основних школа, од укупно 140 часова у току једног мјесеца, само 4 су предвиђена за медијску културу, док је најмлађи уџбеник из 2012. године.

Тијеком презентације било је говора и о заштити дјеце на интернету, фацтцхецкинг-у, те су приказани примјери медијских садржаја који нису објављени у складу с принципима и правилима објективног извјештавања и новинарске етике.

Округли стол је резултирао с одређеним закључцима, међу којима се истичу сљедећи:

-Ученици су презасићени градивом предвиђеним наставним планом и програмом у Тузланском кантону, те у том смислу треба бити пажљив приликом увођења нових активности. Као један од највећих проблема са којима се средњошколци суочавају, истакнуто је полагање екстерне матуре у средњим школама у Тузланском кантону. Један од приједлога, како подићи квалитета образовања у Тузланском кантону је и успостављање сурадње невладиних организација  (10 до 15 организација) и Владе Тузланског кантона, те организирање едукативних и интерактивних радионица са ученицима, на тему медијске писмености. Ако би се радили нови курикулуми у основним и средњим школама, обавезно би требало укључити представнике младих/ученике. Такођер, при изради курикулума, у обзир би требало узети и различитости међу ученицима, у смислу различитих стилова учења.

 

-Потребно је више улагати у образовање, један од највећих проблема, и основних узрочника оваквог стања у образовању је недостатак финансија. За остваривање значајног напретка у образовању, потребан је политички заокрет, с обзиром на то да је једна од основних карактеристика постојећег система, поред лоше инфраструктуре, одржавање тренутног стања. Неопходно је успоставити систем континуираног усавршавања наставника. Још један од проблема с којим се наставници и професори суочавају је и тај што родитељи одбијају да класифицирају дјецу у одређене категорије (нпр. здравствено стање), што у одређеним ситуацијама доводи до озбиљних тешкоћа при извођењу наставе. Једно од питања које се само намеће је, колико имамо наставника/професора који су довољно образовани медијски и информатички да би могли то знање пренијети студентима и ученицима.

- Предшколски одгој је такођер апсолутно запостављен када говоримо о овој теми (медијска писменост) и ту постоји огромна разлика у односу на Кантон Сарајево. Потребно је и најмлађе научити барем да све што прочитају није тачно.

-Код ученика је важније развијати критички став и критичко размишљање, него захтијевати сухопарно и монотоно меморирање одрађених информација.

-Наставници и професори се боје да јавно покажу гдје „стоје“ са знањем у поређењу са знањима ученика, којима све ово представља терет зато што у школи уче ствари које су премашене.

-У учионице је потребно унијети стварни свијет, а не само квантитативно увести нови школски предмет. Медијска писменост треба бити присутна скоро у сваком предмету, али без додавања нових часова, или увођења нових предмета.

-Запослити психологе у свим школама јер родитељи немају времена да разговарају с дјецом.

-Један од проблема је и недостатак људских ресурса, због тога што континуирано опада занимање за професију учитеља и наставника.

Како је тема медијске и информацијске писмености већ десетак година актуална у образовању, очекује се наставак сурадње са свим релевантним партнерима, прије свега с представницима надлежних образовних власти, невладиних организација и других институција.