Пошаљи документе на е-маил

Дигиталне радне платформе су сада саставни дио савременог живота - омогућавају нам да организујемо вожњу, наручимо храну и приступимо низу других услуга на мрежи. Оне то постижу тако што повезују клијенте или купце са радницима који преузимају ове задатке. У протеклој деценији дошло је до глобалног успона „радника на платформи“, са платформама као што су Убер, Гојек, Деливеро, Раппи, Upwork and Topcoder.

Дигиталне радне платформе створиле су прилике без преседана за раднике, предузећа и друштво увођењем иновација на глобалном нивоу. Али у исто вријеме, оне представљају озбиљну пријетњу пристојном раду и фер конкуренцији. Дигиталне радне платформе утичу на раднике и предузећа широм свијета и зато постоји хитна потреба за регулаторном кохерентношћу.

Посљедњих година, дигиталне технологије су радикално трансформисале и продрле у различите секторе привреде, уздрмавши традиционалне основе тржишта рада. Револуција информационе и комуникационе технологије и интернет покренули су талас нових процеса и производа, подстакли конкуренцију и раст продуктивности. То је довело до пораста дигиталних платформи рада, новог начина организовања посла и пословања.

Од 2010. године дошло је до петоструког пораста броја дигиталних платформи за рад које олакшавају рад на мрежи или директно ангажују раднике за пружање услуга таксија и доставе. Платформе организују рад на суштински другачији начин од традиционалних предузећа. Они повезују предузећа и клијенте са радницима и трансформишу радне процесе са великим импликацијама на будућност рада.

Радници, клијенти и предузећа морају да прихвате уговоре о условима услуге платформе да би приступили платформи. Ови споразуми обично су једнострано креирани од стране платформе и покривају аспекте као што су клаузуле о ексклузивности, прихватање/одбијање рада, деактивација налога, рјешавање спорова и коришћење података. На тај начин платформе остварују значајну контролу над слободом рада радника и могу утицати на способност клијената и предузећа.

Платформе користе различите начине (као што су више врста накнада и претплата) да привуку и повећају број корисника и да побољшају мрежне ефекте. Бонуси, повећане цијене, награде и потенцијалне користи (укључујући видљивост профила и приоритетни приступ пројектима) такође су кључни за пословни модел.

Хонорари радницима такође значајно доприносе приходима платформи. У 2019. години Упwорк је зарадио 62% од својих 300 милиона долара прихода од разних хонорара радницима, у односу на 38% прихода од клијената. Међутим, ова пракса може бити у супротности са међународним стандардима рада, који забрањују агенцијама, послодавцима и посредницима да наплаћују такве накнаде.

Платформе се углавном финансирају из фондова ризичног капитала. На примјер, такси платформе користе ризични капитал да обезбиједе издашне субвенције и бонусе за привлачење корисника приликом уласка на нова тржишта. То им омогућава брзо проширење, али када имају довољан број корисника, смањују субвенције и могу чак повећати провизије.

Фондови ризичног капитала такође омогућавају платформама да раде са губитком током веома дугих периода. Убер је прикупио 25,2 милијарде долара од 2009. године из 28 рунди финансирања ризичног капитала и проширио своје услуге у 69 земаља, али тек треба да региструје било какав профит.