Пошаљи документе на е-маил

Почетак двадесетог вијека обиљежила је велика борба за социјалну, политичку и економску једнакоправност жена. Обиљежавање 8. марта Међународног дана жена дио је историјске борбе за истинско вредновање положаја и улоге жене у савременом друштву, као и борбе за основна људска права која су у дугом раздобљу историје женама била ускраћена, а жена је била несхваћена и прогоњена.

Данас можемо рећи да су жене укључене у све друштвене сфере, да су се избориле за право гласа, право на образовање, право на одабир мајчинства, право на обављање свих функција у друштву, те сва основна права обезбјеђена законима. Но, нажалост и након формалног прихватања начела родне једнакоправности, историјска борба жена још није окончана.

Активна улога жене у друштву то друштво чини бољим, а друштво које не прихвата активну улогу жене спутава свој напредак. Управо је стога важно скренути пажњу да 8. март представља подсјетник и подстицај за све оно што се додатно може учинити како бисмо живјели у друштву без предрасуда и дискриминације што је основни стуб уређеног друштва.

Према актуелним истраживањима свака трећа жена је жртва насиља, а свака друга старија од 15 година доживјела је неки облик психичког, економског или физичког малтретирања. Породично насиље је увећано посљедњих неколико година, а ограничено кретање и самоизолација током пандемије додатно су повећали инциденцу родно заснованог насиља.

Запосленост жена у односу на мушкарце је готово двоструко мања, а жене зарађују знатно мање новца од својих мушких колега. Према извијешћима Канцеларије UN Wоmеn БиХ и државне Агенције за равноправност полова, напретка у постизању једнакоправности жена у Босни и Херцеговини у друштвеном, економском и политичком животу готово да и нема.

Парадигма жене као темеља породице, наметнута је кроз патријархално наслијеђе одржавајући моделе понашања који нас још држе заробљеним у оковима предрасуда, стереотипа и деградирајућих мишљења. Жене у Босни и Херцеговини се суочавају свакодневно са различитим изазовима. Од мобинга, сексуалног насиља, различитим видовима пријетњи и страху. 

Цијенећи наведено министарка Анкица Гудељевић  жели охрабрити жене да истрају у захтјевима за једнакоправност и да сваки, а не само један дан у години, посвете себи, захтјевима за јачање свог положаја у друштву и да буду окренуте једна према другој. Проблем или дискриминација једне жене није само њен проблем него и свих других жена.

"Када мушкарац устане да говори, људи га обично прво слушају па тек онда гледају. Код жена је другачије. Њих прво људи погледају, па ако им се свиди то што виде, тек онда слушају." Овај образац се мора мијењати, а то жене могу само ако су једна уз другу!