Пошаљи документе на е-маил

Један од значајних изазова за социјалне политике у Босни и Херцеговини је тзв. демографско старење становништва, тако да је број старих особа у нашој земљи у сталном порасту.  

Поред демографских трендова, о којима се често говори, евидентна су и друга обиљежја особа треће доби у нашој земљи. Нове генерације старијих грађана све су здравије и образованије, чиме су и њихове потребе објективно сложеније, тако да постојећи облици друштвене бриге за ову популацију, поред стандардне недостатности, постају и неадекватни. Осим наведеног, велики утицај на врсте и обим потреба старијих особа има стални тренд промјена у структури и функцијама породице, те слабљење породичне солидарности.

С обзиром напоменуто, квалитет живота старијих особа све више постаје зависан о врстама и обиму друштвене бриге, односно, о дистрибуцији и доступности социјалних услуга.

Цијенећи наведено, један од приоритета социјалних политика у Босни и Херцеговини је ширење мреже социјалних услуга за старије особе, које су препознате као посебно рањива групација, изложена високом ризику од сиромаштва и социјалне искључености.

У протеклом периоду суочени смо са пандемијом КОВИД-19 која је у посебно неповољан положај и повишени ризик довела управо популацију старијих особа. Социјална изолација, недостатак информација које су по садржају и форми прилагођене старијим особама, патронизирајући однос друштва према старијим особама, тренд повећања насиља у обитељи, слабо развијена мрежа социјалних и здравствених услуга за старије особе, те уопште недовољан сензибилитет друштва за потребе старијих особа, изложили су ову популацију додатним потешкоћама.

Уз обиљежавање Дана старијих особа, важно је примијетити и добре праксе у односу на потребе старијих особа које су развијене кроз дјеловање невладиних организација, волонтеризма, те активности подузетих од стране институција у системима здравства и социјалне заштите у правцу побољшања друштвеног положаја ове групе.