Пошаљи документе на е-маил

Овај тродимензионални детектор свјетлосног зрачења у даљини (лидар) и коси поглед на Борего расјед, преузет из топографског снимања након потреса, показује широку зону бројних малих расједа који пресијецају површину тла и помичу под пустињског прања који окружује главна грешка. Разне боје пејзажа представљају висинске промјене током земљотреса. Слика генерирана у Crusti (keckcaves.org)) уз двоструко окомито претјеривање.

Геолози користе нову ваздушну лидарску опрему за проучавање земљотреса и пружање свеобухватних слика земљотреса прије и послије. Опрема лидара (детекција и домет светлости) може мјерити значајке у површинској висини на неколико инча одбијањем ласерских импулса од тла и мјерењем њиховог одраза.

Геолози имају нови алат за проучавање како земљотреси мијењају пејзаж, а он им даје увид у то како се понашају земљотресни расједи. У издању часописа Сциенце од 10. фебруара, тим научника из Сједињених Држава, Мексика и Кине, укључујући геофизичара Ерика Фиелдинга из НАСА-иног Лабораторија за млазни погон, Пасадена, Калифорнија, извјештава најопсежније прије и послије Слика још земљотресне зоне, користећи податке из догађаја јачине 7,2 који су се догодили у близини Меxицалија, сјеверног Мексика у априлу 2010.

"Ова студија пружа нове информације о томе како се стијене у и око зона расједа деформирају током земљотреса", рекао је Фиелдинг. "Помаже научницима да разумију прошле догађаје и процијене вјероватноћу будућих земљотреса у другим сложеним системима расједа."

Композитна полариметријска слика у лажним бојама на преломним рупама (црвене линије) земљотреса Ел Маyор Кукапах у априлу 2010. у сјеверној Баја Калифорнији, снимљена 3. фебруара 2012. године од стране НАСА-иног радара за синтетичку апертуру (УАВСАР) за ненасељена зрачна возила, прекривена на Гоогле Еартх карта. Граница између САД-а и Мексика приказана је жутом линијом која се водоравно протеже преко горње трећине слике. Калифорнијски заљев је доље десно. Сиви кругови означавају велике повијесне земљотресе, са жутим и наранчастим тачкама земљотреси посљедњег тједна и дана. У улошку, узетом из средишњег дијела пукнућа расједа, зеленкасте нијансе су камење и шљунак у планинама Цуцапах, док су пурпурни тонови глаткији у долини Меxикали на истоку. Ова слика ће се комбинирати с другим сликама истог подручја које ће се добити током будућих летова како би се измјерило кретање Земљине површине током времена између слика помоћу технике која се назива интерферометрија. Интерферометријска мјерења омогућит ће научницима да проучавају притиске који се повећавају и испуштају на дубинским грешкама.

Тим је, радећи са Националним центром за ласерско мапирање у ваздуху, прелетио подручје лидаром (детекција и домет светлости), који одбија ласерске импулсе од тла и мери њихов одраз како би одредио висину површине. Нова опрема за лидаре у зраку може измјерити својства површинске висине унутар неколико центиметара. Истраживачи су успјели направити детаљно снимање након земљотреса на око 363 квадратна километра за мање од три дана, рекао је Мицхаел Оскин, професор геологије на Калифорнијском универзитету у Давису. Водећи је аутор студије коју су финанцирале Национална заклада за знаност, Америчка геолошка служба, Цонсејо Национал де Циенциа y Тецнологíа (Мексико) и НАСА.

Оскин је рекао да знају да је то подручје мексичка влада мапирала лидаром 2006. године. Када се догодио земљотрес, Оскин и Рамон Арровсмит са Државног универзитета у Аризони, Темпе, пријавили су се и добили средства од Националне фондације за науку за провођење непосредног зрачног снимања претходно мапираног подручја.

Ова површинска пукотина висока пет метара (1,5 метра), названа шкарпа, настала је у само неколико секунди дуж Борреговог расједа током земљотреса магнитуде 7,2 градоначелника Цуцапаха у сјеверној Доњој Калифорнији 4. априла 2010. Топографска истраживања околни крајолик открива сложеност земљотресних деформација, укључујући и како је овај расјед дјеловао са сусједним расједима и околним волуменом стијена.

Коаутори Јохн Флетцхер и студент постдипломског студија Орландо Теран из Центра за истрагу цивилног образовања и образовања Superior de Ensenada (CICESE) извели су традиционално истраживање тла на пукнућу квара, што је помогло у планирању снимања зрачног лидара и тумачењу резултати. Фиелдинг је помогао у планирању истраживања лидара и у коначној интерпретацији лидарских мјерења набора стена у близини расједа.

Упоређујући анкете прије и послије земљотреса, чланови тима могли су тачно видјети гдје се тло креће и за колико.

Истраживање је открило деформације око система малих расједа који су проузроковали земљотрес и омогућило мјерења која дају трагове за разумијевање како се јављају ови земљотреси с више расједа.

Мексички земљотрес 2010. године није се догодио на већем расједу, попут Сан Андреаса, већ је прошао кроз низ мањих расје NASA да у Земљиној кори. Те мање грешке су уобичајене око главних кварова, али су "недовољно процијењене", рекао је Оскин.

"Ова врста земљотреса догоди се ненадано", рекао је.

Ново истраживање лидара показује како се седам од ових малих расједа повезало да би изазвало велики земљотрес, рекао је Оскин.

Регије 2009. године и шест пута од земљотреса Баја, снимајући га и од тада настављајући се деформације.

Фиелдинг је рекао да је НАСА недавно добила одобрења мексичке владе и започела летење УАВСАР-ом јужно од калифорнијске границе над земљотресном зоном Доња Калифорнија у фебруару 2012. Ови летови ће се изводити свака три мјесеца како би се надзирало кретање квара.

ИЗВОР:   https://scitechdaily.com/lidar-equipment-provides-comprehensive-pictures-earthquake-zones/