Пошаљи документе на е-маил

Уочи самита челника Г20, ИЛО упозорава на заустављен опоравак глобалног тржишта рада и значајне разлике између напредних привреда и привреда у развоју.

Губитак радних сати у 2021. због пандемије биће знатно већи него што се раније процјењивало, будући да двобрзински опоравак између развијених и земаља у развоју пријети глобалном привреди у цјелини, каже Међународна организација рада.

ИЛО сада предвиђа да ће глобални радни сати 2021. бити 4,3 одсто испод разине прије пандемије (четврто тромјесечје 2019.), што је еквивалент 125 милона послова с ​​пуним радним временом. Ово представља драматичну ревизију липањске пројекције ИЛО-а од 3,5 одсто или 100 милиона радних мјеста с пуним радним временом.

Осмо издање ИЛО Монитора: КОВИД-19 и свијет рада упозорава да ће без конкретне финансијске и техничке подршке опстати “велика разлика” у трендовима опоравка запослености између развијених и земаља у развоју.

У трећем тромјесечју 2021. године, укупан број радних сати у земљама с високим дохотком био је 3,6 одсто мањи него у четвртом тромјесечју 2019. Насупрот томе, разлика у земљама с ниским дохотком износила је 5,7 одсто, а у земљама нижег средњег дохотка 7,3 одсто.

Из регионалне перспективе, Европа и средишња Азија доживјеле су најмањи губитак радних сати у упоредби с разинама прије пандемије (2,5 одсто).

Вакцине и фискални подстицаји

Ова велика разлика увелико је подстакнута великим разликама у увођењу вакцинације и пакета фискалних подстицаја.

Процјене показују да је на сваких 14 потпуно цијепљених особа у другом тромјесечју 2021. на глобално тржиште рада додано једно радно мјесто с пуним радним временом. То је знатно подстакнуло опоравак.

Глобално гледано, губитак радних сати - у недостатку икаквих вакцина - износио би 6,0 одсто у другом тромјесечју 2021., умјесто стварно забиљежених 4,8 одсто.

Међутим, врло неравномјерно увођење вакцинације значи да је позитиван учинак био највећи у земљама с високим дохотком, занемарив у земљама нижег средњег дохотка и готово нула у земљама с ниским дохотком.

Те би се неравнотеже могле брзо и учинковито ријешити кроз већу глобалну солидарност у погледу цјепива. ИЛО процјењује да би, када би земље с ниским дохотком имале праведнији приступ вакцинама, опоравак радног времена сустигао богатија господарства у нешто више од једне четвртине.

Пакети фискалних потицаја и даље су били други кључни чимбеник у путањама опоравка. Међутим, јаз у фискалним потицајима остаје углавном неријешен, а око 86 одсто глобалних потицајних мјера концентрирано је у земљама с високим дохотком. Процјене показују да је повећање фискалних потицаја од 1 одсто годишњег БДП-а у просјеку повећало годишње радно вријеме за 0,3 одстотна бода у односу на задњи квартал 2019.

Јаз у продуктивности

Криза КОВИД-19 такођер је утјецала на продуктивност, радника и подузећа на начине који су довели до већих разлика. Предвиђа се да ће се јаз у продуктивности између напредних земаља и земаља у развоју повећати са 17,5:1 на 18:1 у реалном смислу, што је највећи забиљежени резултат од 2005.

"Тренутачна путања тржишта рада је у застоју опоравка, с појавом великих негативних ризика и великим разликама између развијених привреда и привреда у развоју", рекао је главни равнатељ ИЛО-а Гуy Рyдер. "Драматично, неједнака дистрибуција цјепива и фискални капацитети покрећу ове трендове и обоје треба хитно ријешити."

“У ИЛО-у смо већ почели дјеловати. У липњу прошле године, Међународна конференција рада усвојила је Глобални позив на акцију за опоравак од КОВИД-19 усмјерен на човјека, путоказ који обвезује земље да осигурају да њихов господарски и друштвени опоравак од кризе буде потпуно укључив, одржив и отпоран. Вријеме је за провођење ове мапе пута, која је у потпуности усклађена и подржава Заједничку агенду УН-а и његов Глобални акцелератор за радна мјеста и социјалну заштиту”, додао је Рyдер.

Извор: ИЛО