Пошаљи документе на е-маил

Информацију Министарства цивилних послова БиХ о установама културе од значаја за нашу земљу ресорни министар Адил Османовић презентовао је на сједници Вијећа министара БиХ у јулу ове године. Ова је информација претходно добила сагласности Уреда за законодавство ВМБиХ, те државних министарстава финансија и правде, чије су сугестије уграђене у њен текст.

Правни статус

Вијеће министара је 23. јула дало сагласност Министарству да у сарадњи са институцијама БиХ, ентитетским и кантоналним министарствима из области културе, али и другим заинтересованим јавно-приватним субјектима у земљи, припреми приједлог систематског и цјеловитог рјешења за установе културе од општег значаја за БиХ: Земаљски музеј БиХ, Хисторијски музеј БиХ, Музеј књижевности и позоришне умјетности, Умјетничка галерија БиХ, Кинотека БиХ, Национална и универзитетска библиотека и Библиотека за слијепе и слабовидне особе. Министарство је добило и сагласност да осигура рјешење актуелних и статусних питања (управљачких, административних и финансијских) на привременој основи, до коначног рјешавања њиховог правног статуса, а због омогућавања њиховог нормалног функционисања.

Министар Османовић је у информацији најприје цитирао одредбе Устава БиХ, према којима су управо ових седам институција културе оне које имају правни континуитет прописа по снази уставних одредби.

Потписан је и приједлог меморандума о разумијевању, с циљем подршке раду наведеним културним установама. Њега су, уз конкретну финансијску помоћ, а у границама овлаштења и могућности, потписали представници Министарства цивилних послова БиХ, министарстава културе и спорта, те образовања Федерације БиХ, Влада Кантона Сарајево (такођер, министарства културе и спорта и образовања), Град Сарајево, те градске општине Центар, Ново Сарајево, Стари и Нови Град и Илиџа.

- Два мјесеца радимо, имали смо десетине састанака са начелницима, премијерима, ресорним министрима Кантона Сарајево и ФБиХ, како бисмо још једном представили значај тих институција и указали на забрињавајућу чињеницу о томе да се јавно мнијење већ почело навикавати на то да је Земаљски музеј затворен, а знамо колико богатство у себи чува. То су бх. институције у чијем финансирању и управљачкој структури требају учествовати сви нивои власти. Културне институције од значаја за БиХ својим дугогодишњим радом и чувањем таквог националног блага заслужују свеопћи приступ. Оно што ме је обрадовало јесте да смо и код начелника и министара наишли на висок степен разумијевања и сви су рекли како је добро да се све коначно рјешава и да су спремни помоћи како би културне институције добиле оно мјесто које им припада у овој држави, казао је за Ослобођење министар Османовић.

Како је наведено у меморандуму, потписници су га закључили са циљем подршке раду установа културе БиХ, до коначног рјешавања њиховог правног статуса, а најкасније до краја 2018. године.

Тако би у 2016, 2017. и 2018. години Министарство цивилних послова требало издвојити средства институцијама културе, најмање у износу одобреном за текућу годину - 2.197.000 КМ. Федерација БиХ ће планирати годишње 1.765.000 марака или по министарствима - култура и спорт 600.000 и образовање 1.165.000 марака.

Кантон Сарајево обавезао се на помоћ од 467.600 КМ или по министарствима - култура и спорт 328.700 и образовање 138.900 марака. Од општина највише ће дати Центар - 150.000, потом Ново Сарајево и Нови Град по 100.000, те Стари Град, Илиџа и Град Сарајево по 50.000 марака.

- Будући да су буџети за 2015. већ усвојени, разговарали смо за наредне три године, како бисмо имали стабилно финансирање тих установа и када их ојачамо, и законом и Уставом позване институције ће сјести и договорити како на најбољи начин ријешити њихову позицију и егзистенцију. Договорени износи средстава су они испод којих ниједна од потписница меморандума не би смјела ићи, а могу се повећавати. Тражили смо да Влада Федерације задржи износе на позицијама министарстава образовања и културе у 2015, од Владе КС-а смо тражили да виде могу ли повећати своја давања, а поред сарајевских опћина, настојат ћемо укључити и друге чији су буџети већи и друге кантоналне владе. Тако бисмо показали додатну бригу и свијест о значају институција културе, нагласио је Османовић.

Потврде вијећа

Потписници су се обавезали и на то да ће осигурати учешће у раду културних установа кроз своје именоване или изабране представнике, у управним и другим радним тијелима, а формираће се и координациони одбор, којим ће предсједавати управо министар Османовић.

- Меморандум предвиђа да начелници добију потврду од опћинских вијећа. Како су годишњи одмори, очекујем да сва вијећа до почетка септембра потврде спремност о финансирању, а да до половине деветог мјесеца Земаљски музеј отвори своја врата. Ми ћемо приступити формирању координационог тијела, које ће три-четири пута годишње засједати, односно пратити како се финансирање одвија, како се управљачке структуре и менаџменти сналазе. У периоду до 2018. предвиђено је да се у највећем дијелу санирају дуговања културних институција. Због тога треба укључити и друге опћине и кантоне, како бисмо свим радницима који, ево у Земаљском музеју три године нису примили плате, рекли да смо спремни на рефундацију и репрограм, да бисмо те дугове вратили, закључује министар Османовић.

Ј. МИЛАНОВИЋ