Шта је донација органа?
Донација органа је добровољно даривање органа након смрти особама чији живот зависи од пресађивања (трансплантације).
Како се може бити сигуран да је особа заиста мртва?
Органи и ткива се узимају искључиво од преминуле особе. Смрт утврђује тим лекара који је потпуно одвојен од тима који врши трансплантацију. Већина давалаца органа су особе преминуле услед тешке повреде главе или можданог крварења. Тада се утврђује мождана смрт.
Који органи и ткива се могу пресађивати?
Бубрези, срце, јетра, плућа, гуштерача, танко црево, рожњаче, срчани залисци, кости, тетиве и кожа. Репродуктивни органи и ткива се не узимају од умрлих особа.
Да ли ће лекари пустити некога да умре ако знају да је та особа могући давалац органа?
Не. Лекари су дужни да учине све како би сачували живот и здравље болесника. То је њихова прва и најважнија дужност. Тек ако болесник, упркос свему, премине, може се разматрати донација органа.
Ко ће добити органе или ткива која дарујем?
Ваш орган или ткиво добиће пацијент са листе чекања код кога је утврђена најбоља ткивна подударност. Предност имају хитни случајеви.
Могу ли се органи и ткива даривати за живота?
Да, ако се тиме не угрожава здравље даваоца. Најчешће се за живота дарује бубрег јер се може нормално живети са једним здравим бубрегом. Закон у БиХ дозвољава даривање органа за живота само члановима породице. Ретко се узима део јетре, плућа или црева.
Да ли се давалац тестира на заразне болести?
Да. Крв могућег даваоца се тестира на вирусе као што су HIV и хепатитис.
Може ли давалац бити млађи од 16 година?
Да, ако је за живота изразио/изразила такву жељу и ако се родитељи или старатељи слажу са тим.
Може ли особа која није потпуно здрава бити давалац органа?
Да, осим у случају даривања органа за живота. Одлуку доноси лекар након увида у медицинску документацију.
Могу ли старије особе бити даваоци органа?
Да. Код даривања рожњаче и неких других ткива године нису битне. Код других органа пресудно је здравствено стање, а не старост.
Да ли се религија противи даривању органа?
Не. Све велике светске религије подржавају даривање органа. Уколико имате недоумице, разговарајте са својим верским вођама.
Може ли се даривати само један орган или ткиво?
Да. На донорској картици можете навести које органе или ткива желите да дарујете.
Могу ли даваоци одлучити ко ће добити њихове органе или ткива?
Не. Донација органа се не прихвата ако је условљена избором примаоца.
Да ли донација органа одлаже сахрану?
Не. Када породица прихвати донацију, поступак се спроводи што је могуће брже и цео процес траје око 12 сати.
Да ли се даровани орган може користити за медицинска истраживања?
Не. Уколико се орган не може пресадити, потребна је посебна дозвола за његово коришћење у истраживачке сврхе. Даривање тела за научна истраживања регулисано је посебним законима.
Да ли породица даваоца зна ко је прималац органа или ткива?
Не, осим ако то изричито не затраже и породица даваоца и породица примаоца.
Може ли се особа која је потписала донорску картицу предомислити?
Да. Одлука се може променити у било ком тренутку. Потребно је уништити донорску картицу и о томе обавестити породицу и пријатеље.
Шта треба да урадим ако желим да будем давалац органа?
Потписати донорску картицу. Особе млађе од 18 година морају имати сагласност родитеља или старатеља. Носити картицу уз себе и, што је најважније, разговарати са породицом како би ваша одлука била позната.
Да ли разговарате са породицом и пријатељима о даривању органа?
Већа је вероватноћа да ће вама затребати трансплантација него да ћете ви постати давалац. Ако сте спремни да примите орган за себе или своје најближе – реците ДА и даривању органа. Потпишите донорску картицу и обавестите породицу и пријатеље.
