Свјетски дан мозга 2026.

Свјетски дан мозга обиљежава се 22. јула с циљем подизања свијести о важности здравља мозга, превенцији неуролошких болести те доступности одговарајуће дијагностике, лијечења и рехабилитације.

Овогодишња кампања Свјетске федерације за неурологију проводи се под слоганом „Здравље мозга: приступ за све“ (Браин Хеалтх: Аццесс фор Алл), чиме се указује на потребу да квалитетна неуролошка њега буде доступна свим људима, без обзира на мјесто становања, доб, материјалне могућности или друге околности.

Свјетски дан мозга установила је Свјетска федерација за неурологију, која је основана управо 22. јула. Овај се датум обиљежава као прилика за окупљање здравствених стручњака, институција, организација пацијената и доноситеља одлука око заједничког циља – унапређења здравља мозга на глобалном нивоу.

Мозак управља размишљањем, памћењем, учењем, емоцијама, кретањем и бројним процесима важним за свакодневно функционисање човјека. Његово здравље повезано је с тјелесним и менталним здрављем, квалитетом живота, самосталношћу и способношћу активног учешћа у друштву.

Према подацима Свјетске здравствене организације, неуролошка стања данас представљају водећи узрок болести и инвалидитета у свијету те погађају више од једне трећине свјетског становништва. Процјењује се да је 2021. године више од три милијарде људи живјело с неким неуролошким стањем.

Међу стањима која највише доприносе смртности, инвалидитету и нарушавању квалитете живота налазе се мождани удар, мигрена, епилепсија, менингитис, Алзхеимерова болест и друге деменције, Паркинсонова болест те различита развојна и неуромишићна стања.

Старење становништва, неједнакости у приступу здравственој заштити, недостатак стручног кадра и ограничене могућности ране дијагностике додатно повећавају оптерећење за појединце, обитељи и здравствене системе. Због тога здравље мозга мора бити препознато као важан дио јавноздравствених политика и планирања здравствених услуга.

На здравље мозга утичу бројни фактори, од раног дјетињства до старије животне доби. Иако се сва неуролошка стања не могу спријечити, смањењем познатих чимбеника ризика могуће је унаприједити здравље и смањити вјеројатност настанка појединих болести.

Очувању здравља мозга могу допринијети:

• уравнотежена и разноврсна прехрана;

• редовна тјелесна активност;

• довољна количина квалитетног сна;

• одржавање друштвене активности и менталне стимулације;

• брига о менталном здрављу и ефикасно управљање стресом;

• избјегавање пушења и штетне конзумације алкохола;

• контролирање крвног притиска, шећера и масноћа у крви;

• заштита од озљеда главе;

• редовни превентивни прегледи и правовремено тражење стручне помоћи.

Посебно је важно препознати могуће знакове неуролошких проблема и на вријеме се обратити здравственом стручњаку. Рана дијагностика и праводобно лијечење могу значајно утјецати на ток болести, могућности опоравка и квалитету живота обољелих особа.

Министарство цивилних послова Босне и Херцеговине, у оквиру својих надлежности у подручју здравства, континуирано ради на јачању сарадње између надлежних институција, међународних организација и стручне заједнице с циљем унапређења здравствених политика и доступности здравствене заштите.

Кроз координацију активности, размјену информација и подршку проведби стратешких докумената, Министарство доприноси развоју учинковитијих и доступнијих здравствених услуга, укључујући и области превенције, дијагностике и лијечења неуролошких стања. Посебан нагласак ставља се на јачање јавноздравствених капацитета, едукацију здравствених радника те подизање свијести грађана о важности очувања здравља.

Овогодишња порука подсјећа да здравље мозга није само питање појединца и здравственог сектора. Оно захтијева координирано дјеловање цијелог друштва, улагање у здравствене системе, образовање, истраживања и заштиту најугроженијих скупина становништва.