Свјетски дан превенције самоубистава 2026.

Свјетски дан превенције самоубојстава обиљежава се 10. септембра како би се подигла свијест о важности правовремене подршке и нагласило да се самоубиства могу спријечити. Тема обиљежавања за период 2024.–2026. гласи „Промијенимо наратив о самоубојству“, уз позив на дјеловање „Започнимо разговор“. Циљ је шутњу, стигму и неразумијевање замијенити отвореношћу, емпатијом и подршком.

Према подацима Свјетске здравствене организације, више од 720.000 људи у свијету сваке године умре услијед самоубиства, док много већи број људи покуша самоубиство. Оно је трећи водећи узрок смрти међу особама у доби од 15 до 29 година, а 73 посто свих смртних случајева догађа се у земљама с ниским и средњим приходима. Сваки изгубљени живот оставља дубоке и дуготрајне посљедице на породице, пријатеље и цијеле заједнице.

Самоубиство никада нема само један узрок. На ризик могу утјецати међусобно повезани психолошки, друштвени, биолошки и околишни фактори. Депресија, претходни покушај самоубиства, усамљеност, губитак, насиље, дискриминација, финансијске тешкоће, хронична болест или кризне ситуације могу повећати рањивост особе. Истовремено, правовремена стручна помоћ, подршка блиских особа и доступне услуге менталног здравља могу имати важну заштитну улогу.

Стигма и страх од осуде често спрјечавају људе да говоре о својим осјећајима. Ако смо забринути за некога, важно је приступити му смирено, саслушати га без осуђивања и озбиљно схватити оно што говори. Отворено и обзирно питање размишља ли особа о самоубиству може бити први корак према добивању помоћи. Није потребно имати све одговоре – често је најважније показати да нам је стало и помоћи особи да не остане сама са својом боли.

СЗО наглашава да превенција захтијева заједничко дјеловање цијелог друштва. Кључне мјере укључују рано препознавање ризика и континуирану стручну подршку, развој социоемоционалних вјештина код младих, ограничавање приступа средствима којима се особа може повриједити те одговорно медијско извјештавање без сензационализма и стигматизирајућег језика.

Министарство цивилних послова Босне и Херцеговине, у оквиру своје координирајуће улоге у подручју здравства, указује на важност сарадње надлежних институција свих нивоа власти, здравствених и образовних установа, локалних заједница, медија и цивилног друштва. Улагање у доступне услуге менталног здравља, рану помоћ и смањење стигме улагање је у људске животе и отпорније заједнице.