Свјетски дан борбе против бјесноће, смртоносне болести која сваке године односи више од 60.000 живота широм свијета

Сваке године 28. септембра обиљежава се Свјетски дан борбе против бјесноће да би се указало на опасност ове смртоносне болести. Бјесноћа је акутна болест централног нервног  система сисаваца узрокована неуротропним вирусом који се може наћи у слини заражених животиња.

Од бјесноће најчешће оболијевају: пси, вукови, мачке и лисице, али и шишмиши. Бјесноћу такође може добити и човјек. Пријенос бјесноће с човјека на човјека екстремно је риједак. Вирус бјесноће је лабилан вирус који не паразитира у околини, већ мора доћи у контакт с завршецима живаца те мора ући у живчано влакно да би се развила болест. Бјесноћа се може јавити у неколико облика. Постоји урбана бјесноћа, шумска бјесноћа и бјесноћа птица.

Први симптоми бјесноће су слични симптомима грипе: изражен умор, слабост тијела, температура и главобоља. Бјесноћа је регистрована на свим континентима осим Антарктика, док је већина обољелих регистров у Африци и Азији. Према процјенама СЗО-а, годишње у свијету од бјесноће оболи и умре више од 50.000 људи. У циљу прорјеђивања болести проводи се заштитно вакцинирање паса и мачака.

Узрочник бјесноће је Рабдовирус, најзначајнији представник међу десетак познатих генотипова вируса бјесноће. Склон је мозгу и леђној мождини, а умнажа се и у епителу жлијезда слиновница и рожници, а пронађен је и у фоликулима длака, кожи усана и вјеђа, у срчаном мишићу... Главни носиоци вируса у Европи су лисице, а главни преносник болести на људе у нашој регији су бјесноћом заражени пси. Остали извори су мачке, глодавци, шишмиши, а рјеђе домаће животиње - попут коња и крава.

Бјесноћа (рабиес, лyсса) је смртоносна болест, распрострањена у више од двије трећине копненог свијета. По својој природи, то је болест сисаваца (зооноза) од које оболијевају и људи. Посљедњих се година биљежи вишеструк пораст случајева међу домаћим и шумским животињама у цијелом свијету, па тако и у нама околним земљама ЕУ регије.

Према процјенама Свјетске здравствене организације, од бјесноће годишње оболи и умре више од 60.000 особа, међу којима је велики број дјеце. Бројке су мање од стварних, јер бјесноћу редовно пријављује само 90 земаља! Фаталан исход правило је, а чудесна изљечења, која се могу набројати на прсте, изузетци које потврђују њезину ћуд. Специфичног лијека нема, али болест се може спријечити!

Свјетски дан бјесноће осмишљен је како би се подигла свијест и залагало за уклањање бјесноће на глобалном нивоу, а осмишљен је тако да уједини све људе, организације и све заинтересоване стране у борби против бјесноће.