САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ ПОВОДОМ 10. ОКТОБРА - СВЈЕТСКОГ ДАНА МЕНТАЛНОГ ЗДРАВЉА

Свјетски дан менталног здравља обиљежава се сваке године 10. октобра  спровођењем активности у сврху подизања свијести и заговарања о овом проблему.

Ове године Свјетски дан менталног здравља фокусира се на ментално здравље на радном мјесту - витални проблем с обзиром да је већина људи с проблемима менталног здравља из категорије радно способног становништва, те да су губици продуктивности због учесталих менталних поремећаја, као што су депресија и анксиозни поремећаји, такође битни.

Према процјени студије коју је недавно спровела Свјетска здравствена организација (СЗО) учестали ментални поремећаји одговорни су за више од 50 милиона изгубљених година рада и трошак глобалне економије од једног трилиона америчких долара годишње у изгубљеној продуктивности. Само у Регији Европа СЗО процијењени трошак прелази 140 билиона америчких долара годишње. Још један значајан налаз ове студије је да, у поређењу с другим здравственим условима, депресија и анксиозни поремећаји за 30% повећавају трошкове послодавцу и економији (због дужих просјечних периода изостанка с посла).

Благостање на радном мјесту утиче на здравље и продуктивност, а негативно радно окружење може довести до проблема физичког и менталног здравља, конзумирања алкохола и злоупотребе дрога. На ризик од развоја депресије, стреса и изгарања везаних за рад може се одговорити рјешавањем неких од ризика за ментално здравље на радном мјесту, као што су:

·         Неадекватне политике здравља и сигурности,

·         Лоша комуникација и праксе управљања,

·         Ограничено учешће у доношењу одлука или ниске контроле над сопственим подручјем рада,

·         Низак ниво подршке запосленима,

·         Нефлексибилно радно вријеме,

·         Нејасни задаци или циљеви организације.

 

Интервенције и добре праксе које штите и унапређују ментално здравље на радном мјесту обухватају информисање особља о помоћи која им је на располагању, укључивање запослених у одлучивање и подржавање доброг баланса између рада и живота.

По први пут, свјетски лидери су препознали унапређење менталног здравља и добробити, те превенцију и лијечење овисности, као здравствене приоритете у оквиру глобалне агенде развоја.  Укључивање менталног здравља и овисности у Агенду одрживог развоја, усвојену на Генералној скупштини Уједињених нација у септембру 2015. године, ће вјеројатно имати позитиван утицај на заједнице и земље у којима ће милиони људи добити толико потребну помоћ.

У оквиру Циља одрживог развоја 3 који се фокусира на промовисање здравог живота и добробити свих људи, свих животних доби, два подциља су директно везана за ментално здравље и овисности. Подциљ 3.4 захтијева да земље „до 2030. смање за трећину преране смртности од незаразних болести кроз превенцију и лијечење и промоцију менталног здравља и добробити”, а Подциљ 3.5 захтијева од земаља да „ојачају превенцију и лијечење овисности, укључујући злоупотребу опојних дрога и штетну употребу алкохола.”