Регионални споразуми у оквиру Берлинског процеса

На самиту ЕУ-Западни Балкан, у оквиру Берлинског процеса, који је одржан 10. новембра у Софији 2020. године, лидери Западног Балкана сложили су се и потписали Декларацију о „Заједничком регионалном тржишту (ЦРМ) - Катализатор за дубљу регионалну економску интеграцију и одскочна даска ка јединственом тржишту ЕУ “, и усвојили Акциони план за Заједничко регионално тржиште за период 2021-2024. година.

 

Берлински процес успостављен је 2014. године, као платформа за све економије Западног Балкана (Република Албанија, Босна и Херцеговина, Република Косово*[1], Црна Гора, Република Сјеверна Македонија и Република Србија) за убрзање приближавања Европској унији и јачање регионалне интеграције и сарадње што је кључно за економски раст и мир. Фокус процеса су развој регионалне инфраструктуре, пословања, науке, али и рад на размјени младих.

 

Министарство цивилних послова Босне и Херцеговине, у сарадњи са министарствима образовања у Босни и Херцеговини и Центром за информисање и признавање докумената из области високог образовања (ЦИП), током претходних неколико година водило је процедуру закључивања четири споразума у оквиру Берлинског процеса, односно Акционог плана за Заједничко регионално тржиште за период 2021-2024. година:

 

-          Споразума о признавању високошколских квалификација на Западном Балкану („Службени гласник Босне и Херцеговине“ – Међународни уговори, број 1/24);

-          Споразума о признавању професионалних квалификација доктора медицине, доктора денталне медицине и архитеката у контексту Централноевропског споразума о слободној трговини („Службени гласник Босне и Херцеговине“ – Међународни уговори, број 1/24);

-          Споразума о признавању професионалних квалификација медицинских сестара, ветеринара, фармацеута и бабица у контексту Централноевропског споразума о слободној трговини („Службени гласник Босне и Херцеговине“ – Међународни уговори, број 6/24);

-          Споразума о приступу високом образовању и пријему на студије на Западном Балкану („Службени гласник Босне и Херцеговине“ – Међународни уговори, број 6/25).

 

Споразум о признавању високошколских квалификација на Западном Балкану регулише међусобно признавање високошколских квалификација, наставак студија и приступ нерегулисаном тржишту рада у свакој од економија потписница. Споразумом се утврђују заједничка правила и поступци за признавање високошколских квалификација и омогућује мобилност студената и академског особља на Западном Балкану.

 

Споразум о признавању стручних квалификација за докторе медицине, докторе денталне медицине и архитекте у контексту Централноевропског споразума о слободној трговини и Споразума о признавању професионалних квалификација медицинских сестара, ветеринара, фармацеута и бабица у контексту Централноевропског споразума о слободној трговинипредвиђају аутоматско признавање^[2] стручних квалификација на основу минималних услова оспособљавања за професије обухваћене овим споразумима. Ови споразуми успостављају јединствену примјену правила и стварају основу за мобилност стручњака у цијелом региону. Споразумима се олакшава кретање професионалаца широм региона и омогућава пружање услуга доктора медицине, доктора денталне медицине, архитеката, медицинских сестара, ветеринара, фармацеута и бабица на Западном Балкану на основу Директиве Европске уније о регулисаним професијама[3]. Такође преносе се главна правила Европске уније за признавање наведених седам професија дефинисана Директивом о регулисаним професијама 2005/36ЕЦ и 2013/55ЕУ. 

 

Споразум о приступу високом образовању и пријему на студије на Западном Балкану регулише приступ високом образовању и пријем на акредитоване јавне високошколске установе страна у сврху стицања права на студирање у свакој од страна. Права на бесплатно образовање, смјештај и стипендије регулисана су законодавним оквиром сваке стране.

 

 

Сви наведени споразуми су ступили на снагу.

 

Текстови се могу преузети ОВДЈЕ

[1]Овај назив не прејудицира ставове о статусу и у складу је са Резолуцијом Савјета безбједности УН-а 1244/1999 и Одлуком Међународног суда правде о косовској декларацији о независности.

[2]Под аутоматским признавањем доказа о формалним квалификацијам значи да се признају докази о формалним квалификацијама који испуњавају минималне услове оспособљавања за приступ и обављање регулисане професије.

[3]Регулисана професија је професионална дјелатност или група професионалних дјелатности код којих је приступ и обављање односно начин обављања дјелатности на основу законских, регулаторних или управних одредаба директно или индиректно условљаван посједовањем одређених стручних квалификација.