Представници Сектора за здравство Министарства цивилних послова БиХ на првом саслушању Паневропске комисије за климу и здравље

Прво саслушање Паневропске комисије за климу и здравље, које је сазвала Регионална канцеларија Свјетске здравствене организације за Европу, одржано је 11. јуна 2025..

Изазови за здравље узроковани кризом климатских промјена идентификовани су као један од мегатрендова у јавном здравству којима се треба позабавити путем European program of Work 2. Комисија ће подржати утврђивање конкретних акција за подршку проведби ЕРW2 у вези с климатским промјенама и здрављем.

Под предсједањем Катрин Јакобсдотир, бивше премијерке Исланда, Комисија има за циљ да подигне политичку свијест и залаже се за снажније дјеловање у више сектора и нивоа власти како би се ријешили утицаји климатских промјена на здравље.

Догађај је окупио повјеренике како би:
• покренули Комисију и представили њезине циљеве и приоритете
• започели рад Комисије с првим саслушањем водећих стручњака

Европска регија најбрже се загријава од свих регија СЗО-а. Готово сваки показатељ климатског здравља - од смртности повезане с врућином до климатске анксиозности - погоршава се.
Трећина смртних случајева повезаних с врућином у свијету већ се догађа у регији, а четири наше најтоплије године у повијести забиљежене, догодиле су се од 2020. Десетина урбаног становништва у регији тренутно живи у подручјима склоним поплавама, а предвиђа се да ће климатске промјене резултирати чешћим и интензивнијим обилним падавинама и порастом нивоа мора – што ће поплаве учинити 9 пута вјероватнијима.
На глобалном нивоу, готово половица човјечанства (3,6 милијарди људи) већ живи у подручјима која су врло осјетљива на климатске промјене.

Зашто је важно
• Климатска криза несразмјерно утиче на здравље најрањивијих, укључујући дјецу, старије особе, труднице, особе с ослабљеним имунолошким системом и аутохтоно становништво.
• Врућина, поплаве и нови обрасци болести су у порасту, с огромним посљедицама за ментално и физичко здравље. Ти учинци исцрпљују ресурсе из већ преоптерећених здравствених система и буджета.
• Само здравствени сектор доприноси отприлике 5 % глобалних емисија - више него сав комерцијални ваздушни саобраћај.
• Наша зависност о фосилним горивима нас убија: само онечишћење ваздуха узрокује 7 милиона смртних случајева годишње у свијету, укључујући пола милиона смртних случајева у европској регији.