Дебљина и рак дебелог цријева: зашто је „Плави март“ важан подсјетник на превенцију

Почетак марта сваке године подсјећа на два важна јавноздравствена изазова. Дана 4. марта обиљежава се Wорлд Обеситy Даy с циљем подизања свијести о растућем проблему дебљине у свијету, док се током марта обиљежава и Цолорецтал Цанцер Аwаренесс Монтх, у јавности често називан „Плави март“, мјесец посвећен превенцији рака дебелог цријева. Ова два обиљежавања повезује важна чињеница. Све више научних истраживања потврђује да претилост повећава ризик од развоја одређених врста рака, међу којима је и рак дебелог цријева.

Према процјенама међународних здравствених организација, проблем дебљине данас поприма размјере глобалне епидемије. У свијету више од милијарду људи живи с дебљином, а број обољелих континуирано расте у готово свим регијама. У Европи се процјењује да је око један од шест одраслих становника претил, док више од половине одрасле популације има прекомјерну тјелесну тежину. У Босни и Херцеговини процјењује се да више од 60 посто одраслих има прекомјерну тјелесну тежину, док је приближно свака пета одрасла особа претила. Ови подаци потврђују да и наша земља дијели исти јавноздравствени изазов као и већина европских држава.

Стручни преглед објављен у часопису ЈАМА показује да је претилост, дефинирана као индекс тјелесне масе (БМИ) већи од 30 кг/м², повезана с повећаним ризиком за низ малигних болести. Међу њима су рак дебелог цријева, јетре, гуштераче, једњака, дојке након менопаузе, бубрега и ендометрија. Процјењује се да би прекомјерна тјелесна маса могла бити повезана с приближно 10 посто нових дијагноза рака годишње у Сједињеним Америчким Државама, што јасно показује колики утјецај тјелесна тежина може имати на здравље становништва.

Рак дебелог цријева притом је један од карцинома код којих је повезаност с дебљином посебно добро документирана. Вишак масног ткива у организму може узроковати хроничну упалу, поремећаје хормонске равнотеже и повећани оксидативни стрес, што заједно ствара биолошко окружење које може погодовати развоју и расту туморских ћелија. Истраживања такођер показују да код особа с претилошћу исходи лијечења појединих малигних болести могу бити неповољнији, а смртност у одређеним случајевима већа.

У Босни и Херцеговини дебљина постаје све израженији јавноздравствени изазов. Посебно забрињава пораст претилости међу дјецом и младима, што значи да се ризик од хроничних болести, укључујући дијабетес, кардиоваскуларне болести и одређене врсте рака, може преносити и на наредне генерације. Дебљина стога није само питање животног стила или изгледа. Она представља важан медицински и друштвени изазов јер повећава оптерећење здравственог система, утиче на квалитет живота те повећава трошкове лијечења тешких болести.

Истовремено, у развијенијим здравственим системима доступне су нове терапије и иновативни лијекови који могу помоћи у контроли тјелесне тежине и смањењу здравствених компликација. Такве терапијске могућности у Босни и Херцеговини још увијек нису једнако доступне као у неким сусједним државама Европске уније.

Добра вијест је да је дебљина један од фактора на који се може утјецати. Промоција здраве прехране, редовне физичке активности, превентивних прегледа и правовременог лијечења може значајно смањити оптерећење хроничним болестима. У том контексту посебно је важна превенција рака дебелог цријева, болести која је биолошки сложена, али истовремено у великој мјери превентабилна. Комбинација здраве прехране, редовне физичке активности, одржавања здраве тјелесне тежине и раног скрининга може значајно смањити ризик од развоја болести.

Управо зато се током „Плавог марта“ широм Босне и Херцеговине организују бројне јавноздравствене активности. Многе здравствене установе и стручна удружења грађанима нуде бесплатне превентивне прегледе и тестирање столице на окултно крварење, једноставан и неинвазиван скрининг тест који може помоћи у раном откривању рака дебелог цријева или његових преканцерозних промјена.

Министарство ће наставити активно подржавати промоцију јавног здравља, превенцију болести и едукацију грађана те, у складу са својим законом прописаним надлежностима у здравственој политици, остаје снажно посвећено унапређењу здравља становништва. У сарадњи с надлежним здравственим институцијама, стручњацима из медицине и јавног здравства те свим нивоима власти, Министарство ће и даље предано дјеловати на јачању здравственог система, потицању превентивних програма и унапређењу доступности савремених терапија, све на добробит грађана Босне и Херцеговине.