Вијести

Министарка Бошњак: Иза нас је година видљивих резултата

Вијести

09.02.2026

Ministarstvo civilnih poslova Bosne i Hercegovine

Министарка цивилних послова Босне и Херцеговине Дубравка Бошњак оцијенила је да је протекла година обиљежена значајним резултатима Министарства, али и отвореним питањима која остају изазов за наредни период.

У интервјуу за Федералну новинску агенцију (ФЕНА) истакла је да су проведени важни законодавни и институционални кораци који јачају функционисање система и усклађеност БиХ с европским стандардима.

Деблокирани процеси у здравству: канабис у медицинске сврхе и Евротрансплант

„У здравству смо након више од десетљећа застоја покренули два кључна процеса. Омогућили смо медицинску примјену канабиса након десет година блокаде и започели  смо прикључење Евротрансплант мрежи након четрнаест година чекања“, рекла је Бошњак.

Нагласила је да је Савјет министара БиХ усвојио одлуку којом се канабис уклања с пописа строго забрањених супстанци и пребацује у категорију строго контролисаних лијекова, чиме се отвара пут за закониту примјену терапија у здравственом систему у БиХ.

Одлука, донесена на приједлог Министарства цивилних послова, омогућује издавање лијекова на бази канабиса искључиво уз љекарски рецепт и под строгим надзором.

„Сада слиједи регулисање тржишта лијекова на бази канабиса“, рекла је министарка Бошњак појаснивши како су сљедећи кораци, укључујући доношење подзаконских аката и регулисање увоза, дистрибуције и примјене, у надлежности Агенције за лијекове и медицинска средства БиХ и ентитетских министарстава здравства.

Напоменула је да одлука омогућава употребу канабиса у медицинске сврхе, док је за регулисање суплемената, козметике или прехрамбених производа на бази канабиса који нису лијекови, потребно, прије свега, измијенити Закон о спречавању и сузбијању злоупотребе опојних дрога.

Евротрансплант - Одобрен оквир за повезивање домаћих трансплантационих центара с европским системом

Бошњак је истакла да је Босна и Херцеговина покренула процес поступног прикључења Евротранспланту, међународној мрежи за размјену и расподјелу органа која у осам држава чланица годишње координише више од 7.000 трансплантација. Министарство цивилних послова почетком 2024. упутило је писмо намјере, а у јануару 2025. године руководство Евротранспланта први је пут службено посјетило институције БиХ, када је Министарству уручен нацрт Споразума о обуци и едукацији (Teaching and Training Agreement – TTA). 

Министарка је појаснила да је ТТА историјски важан јер представља први оперативни, структурисани механизам сарадње Евротранспланта с државом ван пуноправног чланства. У практичном смислу, ТТА отвара пут преносу знања кроз обуке и рад по упоредивим стручним стандардима и протоколима, уз могућност ограниченог укључивања пацијената из БиХ у систем размјене органа путем партнерских центара. 

„ТТА нам по први пут даје прилику да, у ограниченом капацитету, будемо дио Евротрансплант система, док паралелно испуњавамо све предуслове за пуноправно чланство“, рекла је Бошњак, наводећи да је Нацрт споразума крајем 2025. достављен надлежним ентитетским министарствима здравства. 

Према ријечима министарке, споразум ствара институционални оквир, али његова стварна вриједност мјериће се кроз провођење на нивоу здравствених установа и надлежних ентитетских министарстава.

ЕУ фондови: Приступање програму EaSI и раст повучених средстава

Говорећи о учествовању БиХ у програмима Европске уније, Бошњак  је истакла да је БиХ прошле године приступила и новом програму у области запошљавања и социјалних иновација EaSI чији буџет износи 762 милиона евра, а од којег би највише користи могли имати млади људи који тек улазе на тржиште рада, дуготрајно незапослене особе, особе с инвалидитетом, као и друге рањиве групе које се суочавају с вишеструким препрекама у запошљавању.

Бошњак је истакла и раст повучених средстава из програма Хоризонт Европа, кроз који је БиХ у периоду од 2021. до 2024. обезбиједила око 12 милиона евра, уз очекивање додатног раста. Позитивни трендови биљеже се и у другим ЕУ програмима попут Креативне Европе и Erasmus + који доносе вишемилионске износе и конкретне користи за студенте, образовне институције и организације.

„Значајан раст повучених средстава резултат је квалитетнијих пројектних пријава, јаче институционалне подршке и све већег искуства у коришћењу европских фондова. Истовремено, поређење с државама у окружењу показује да итекако постоји додатни простор за напредак и даље јачање капацитета”, казала је Бошњак.

Образовање  - Након година застоја, Оквир квалификација долази пред Савјет министара БиХ

Европска комисија је у свом Извјештају о Босни и Херцеговини за 2025. посебно препоручила усвајање Оквира квалификација у БиХ, уз рок до другог квартала 2026. године нагласивши да БиХ  мора обезбиједити пуно провођење кључних обавеза у области образовања  посебно када је ријеч  о доношењу овог документа.

„Подсјећам да је СМ БиХ, уз претходну сагласност свих надлежних власти, својевремено усвојило  низ стратешких докумената  који представљају основ за реформу образовања, а саму Одлуку о основама квалификационог оквира још 2011. године,  што значи да БиХ чека на овај документ  више од 14 година.

„Након готово двије године интензивног рада који је водила Радна група Министарства цивилних послова, а коју су чинили представници надлежних образовних власти и Ректорске конференције, процес усаглашавања Оквира квалификација у Босни и Херцеговини доведен је у завршну фазу, а Нацрт је почетком ове године упућен Савјету министара БиХ на разматрање као једна од кључних обавеза Босне и Херцеговине у процесу европских интеграција“, истакла је министарка.

Усвајање Оквира квалификација омогућило би лакше признавање диплома, већу мобилност студената и приближавање европском образовном простору.

„Очекујемо да ће Савјет министара показати политичку одговорност и омогућити да усаглашени документ добије институционалну потврду“, поручила је Бошњак.

Усвајање Закона о заштити личних података – риједак реформски искорак

Једно од кључних реформских постигнућа у 2025. години било је усвајање Закона о заштити личних података у Парламентарној скупштини БиХ, и то на приједлог Министарства цивилних послова, односно Савјета министара БиХ 2024. године.

Његовим доношењем домаће законодавство усклађено је с европским стандардима заштите приватности, односно правном стечевином Европске уније.

„Нови закон јача права грађана, односно носиоца података, повећава одговорност институција и правних субјеката који обрађују личне податке те успоставља снажнији надзорни механизам над њиховом примјеном“ нагласила је Бошњак, додајући да овај закон представља важан искорак у процесу европских интеграција Босне и Херцеговине.

Ријеч је о једном од најсложенијих и најзахтјевнијих закона, јер је подразумијевао потпуно усклађивање с европским стандардима и координацију великог броја институција.

У политички и институционално сложеном окружењу, овај закон представља риједак примјер реформског прописа који је успјешно прошао комплетну парламентарну процедуру. 

Закон, такође, унапређује правни оквир за међународну сарадњу у заштити личних података. Његова примјена биће кључна за успјешну имплементацију Споразума БиХ с ЕУРОЈУСТ-ом, који омогућава сигурну размјену података за борбу против прекограничног криминала.

Деминирање – у процедури нови законски оквир

Бошњак се осврнула и на стање деминирања Босне и Херцеговине наводећи да је током 2025. деминирано око 51,8 квадратних километара мински сумњивих површина, три и по пута више него претходне године.

„Важно је споменути да је, на приједлог Министарства цивилних послова БиХ, Савјет министара 2024. године донио одлуку о вишегодишњим капиталним улагањима 2025 - 2027. у вриједности 2 милиона марака, којом су први пут из државног буџета обезбијеђена значајнија средства за пројекте деминирања, што показује нашу одлучност да се чишћење минских површина убрза.

Средства за деминирање за 2025. годину у износу од 650.000 марака додијељена су корисницима убрзо након усвајања државног буџета“, поручила је министарка Бошњак.

Министарство је покренуло и израду новог закона о противминском дјеловању. Нацртом закона који је тренутно у процедури први пут  је предвиђено да финансирање деминирања буде системски уређено осигуравањем најмање 0,2 одсто буџетских средстава институција БиХ, ентитета и Брчко дистрикта на годишњем нивоу, све до потпуног уклањања минске опасности

„Нацрт закона тренутно је у поступку прибављања мишљења надлежних институција“, нагласила је министарка.

Током 2025. године закључен је низ билатералних споразума и меморандума о сарадњи у областима социјалне заштите, стипендирања, рада с младима и других облика међународне размјене. Ови споразуми стварају додатне могућности за мобилност, образовање и јачање институционалне сарадње, те доприносе дугорочном развоју и повезивању Босне и Херцеговине с партнерским земљама.

Прво министарство с CAF сертификатом

Прошле године Министарству цивилних послова Босне и Херцеговине додијељен је европски сертификат квалитета CAF, чиме је постало прво министарство у БиХ које је стекло ово признање, као потврду посвећености транспарентном, ефикасном и сталном унапређењу рада.

„Ово је била година у којој смо након дугих застоја донијели одлуке које имају стварни учинак на животе људи – од здравства и образовања до младих и социјалне политике. Резултати које смо постигли нису крај процеса, него основ за даље реформе које морају бити још брже, одлучније и ефикасније“, поручила је министарка Бошњак у разговору за Фену.

Нагласила је да ће Министарство цивилних послова и у наредном периоду остати снажан носилац реформских процеса у секторима за које је надлежно, уз јасну оријентацију према европским стандардима, међународној сарадњи и јачању домаћих институција.