Вјетреница уврштена на Попис свјетске баштине УНЕСЦО-а

Босна и Херцеговина поносно се може похвалити новим признањем, Пећина Вјетреница службено је уврштена на Попис свјетске баштине УНЕСЦО-а. Ово је хисторијски тренутак за БиХ и круна дугогодишњих напора свих који су препознали универзалну вриједност овог драгуља.

Да се Вјетреница уврсти на Попис свјетске баштине, одлучено је на 46. засједању УНЕСЦО-овог Одбора за свјетску баштину, који се одржава од 21. до 31. јула 2024. у Неw Делхију у Индији. Овом одлуком, Вјетреница је постала први самостални природни феномен из Босне и Херцеговине који је уврштен на свјетски попис заштићених споменика.

Уписом Вјетренице на попис свјетске баштине УНЕСЦО-а окончан је дугогодишњи опсежни процес, на којем су радили стручни тимови и експерти у сарадњи с надлежним институцијама у Босни и Херцеговини.

Поводом уписа Вјетренице на Попис свјетске баштине УНЕСЦО-а, министрица цивилних послова БиХ Дубравка Бошњак упутила је честитку и захвалила се свима који својим радом доприносе заштити и очувању Вјетренице и свима који су дали огроман допринос Одбору за свјетску баштину да препозна јединствену вриједност Вјетренице и као такву је заштити на свјетском нивоу.

„С великим задовољством и поносом обавјештавам вас да је Вјетреница, наше национално благо, уврштена на Попис свјетске баштине УНЕСЦО-а. Ово је хисторијски тренутак за нашу земљу и признање изузетне вриједности и јединствености наше природне баштине. Уврштење Вјетренице на овај престижни попис потврђује њен изузетан значај, не само за нас, већ и за цијели свијет. Вјетреница је највећа и најпознатија Пећина у Босни и Херцеговини, богата спелеолошким, археолошким и биолошким значајем. Њени јединствени подземни екосистеми, невјеројатне геолошке формације и богатство ендемских врста чине је непроцјењивим природним стаништем и инспирацијом за многе научнике и истраживаче. Ово признање доноси са собом и одговорност. Наша обавеза је да наставимо радити на очувању и заштити Вјетренице, те да осигурамо одрживи развој и промоцију овог јединственог природног споменика. Вјетреница ће сада, као дио свјетске баштине, имати још већу међународну видљивост и препознатљивост, што ће придонијети развоју туризма и локалне заједнице. Желим захвалити свима који су допринијели овом успјеху – стручњацима, истраживачима, волонтерима, те свима који су промовирали важност заштите наше природне баштине. Ова награда је резултат нашег труда, преданости и љубави према Вјетреници и нашој земљи. У име МЦП, обећавам да ћемо наставити с напорима да заштитимо и промовирамо нашу културну и природну баштину, јер очување наших богатстава значи осигурање боље будућности за све нас“, изјавила је Бошњак.

Заштита пећине Вјетреница има дугу хисторију која сеже од 1952. године када је први пут проглашена спомеником природе. О Вјетреници брине Јавно предузеће Вјетреница Равно које је основано од стране Опћине Равно 2005. године.

Подсјећамо, номинација шпиље Вјетреница предана је УНЕСЦО-у у ожујку 2023, а на Тентативној листи УНЕСЦО-а за Босну и Херцеговину је од 2004. Теренска евалуација Вјетренице, од стране Савјетодавног тијела за Одбор свјетске баштине Међународне уније за заштиту природе (ИУЦН) завршена је у коловозу прошле године.

Федерално министарство околиша и туризма је финансирало израду Номинационог фајла за приједлог пећине Вјетренице с Поповим пољем на упис на свјетски попис културног и природног наслијеђа.

Важан дио Номинационог фајла је и План управљања Заштићеног крајолика Вјетреница - Попово поље. С обзиром на то да је постојећи План управљања донесен за период 2011. – 2021. морало се хитно реагирати и донијети нови План за период 2021. – 2031. Херцеговачко-неретвански кантон донио је и Закон о проглашењу Вјетренице и дијела Поповог поља заштићеним крајоликом.

Од 1972. године када је усвојена Конвенција за заштиту свјетске културне и природне баштине, до данас је на УНЕСЦО-ов попис свјетске баштине уписано укупно 936 добара (725 културних, 183 природних и 28 мјешовитих).

Уписана добра из Босне и Херцеговине на УНЕСЦО-овом Попису свјетске баштине су мост Мехмед-паше Соколовића у Вишеграду и подручје Старог моста старог града Мостара.

На попису Свјетске баштине УНЕСЦО-а од 2016. године налазе се и локалитети стећака средњовјековних надгробних споменика, а на овом пројекту су заједнички радиле Босне и Херцеговина, Црне Горе, Хрватска и Србија.

Прије три године на Попис свјетске баштине УНЕСЦО-а уврштена је и Прашума Јањ код Шипова у оквиру проширења локалитета свјетске баштине УНЕСЦО-а „Исконске букове шуме Карпата и других регија Европе“.

 „Исконске букове шуме Карпата и других регија Европе” тренутно је највеће серијско добро свјетске баштине с 94 локалитета у 18 европских држава.

Поред тога, на тентативној листи добара које земља може номинирати у наредном периоду, се налази још осам добара из БиХ.

Подсјећамо, Вјетреница је највећа и најпознатија Пећина у Босни и Херцеговини, заштићени споменик природе од 1950. године.

Име је добила по снажном струјању зрака на самом улазу, а красе је седам километара дуги канали, 135 језераца и стална температура од 11 степени кроз читаву годину.

Као једна од најдужих Пећина у БиХ, са својим специфичним подземним токовима и језерима, Вјетреница представља драгоцјено станиште великом броју врста од којих је чак 14 стеноендемичних.

Пећина Вјетреница припада суставу крашког подручја које је еколошки најугроженији тип станишта у Босни и Херцеговини.

Локалитет Вјетреница с околином и дијелом Попова поља налази се у средишту типичног херцеговачког крша.

Треба рећи и то да сарадња Босне и Херцеговине и УНЕСЦО-а траје дуже од три десетљећа, што се види кроз проведбу пројеката и активности и сарадњу с великим бројем институција, представника цивилног друштва, културних дјелатника, наставника, ученика, умјетника и појединаца из цијеле Босне и Херцеговине.

Скоро 30 градова и опћина из Босне и Херцеговине има изравну повезницу с УНЕСЦО-ом, кроз разне пројекте.

УНЕСЦО као међувладина организација углавном проводи пројекте који су везани за приоритете држава чланица.

Кључна је улога Министарства цивилних послова и Државне комисије Босне и Херцеговине за сарадњу с УНЕСЦО-ом јер без координације коју осигуравају Министарство и Комисија било би тешко осигурати ефикасну сарадњу са свим нивоима власти у БиХ.

Одбор за свјетску баштину УНЕСЦО-а састоји се од 21 земље чланице и састаје се најмање једанпут годишње.

Чланице су: Аргентина, Белгија, Бугарска, Грчка, Индија, Италија, Јамајка, Јапан, Казахстан, Кенија, Либанон, Мексико, Катар, Република Кореа, Руанда, Свети Винцент и Гренадини, Сенегал, Турска, Украјина, Вијетнам и Замбија.

Има улогу подстицати земље чланице на заштиту природних и културних богатстава, такођер разматра номинирана добра за Попис свјетске баштине, расправља израђивање планова управљања и програма извјешћивања о заштити подручја свјетске баштине.

Доноси коначну одлуку о упису добара на Попис свјетске баштине УНЕСЦО-а, прегледава извјешћа о стању добара уврштених на наведени попис те одлучује о брисању добара с истог.