Удио страних радника у БиХ – 0,7 %

Према подацима из Годишњег извјештаја и анализе реализације Одлуке о утврђивању годишње квоте радних дозвола за запошљавање странаца у Босни и Херцеговини за 2024. годину, удио страних радника у укупном броју запослених у БиХ у 2024. износио је 0,7 %, што је незнатно више у односу на претходне године. Ипак, тај удио и даље остаје врло низак у односу на укупни број запослених, па запошљавање страних радника нема значајнији утицај на тржиште рада у БиХ.

Савјет министара Босне и Херцеговине донио је одлуку да укупна годишња квота за продужење и ново запошљавање странаца у БиХ за 2024. износи 6.073 радних дозвола, од чега 2.450 за продужење, а 3.623 за ново запошљавање.

У 2024. години забиљежен је пораст броја издатих радних дозвола странцима за 26,43 % у односу на 2023. Током 2024. издато је укупно 5.798 радних дозвола, док их је у 2023. издато 4.586.

Од укупно 5.798 издатих радних дозвола у 2024., њих 3.422 рачунају се у годишњу квоту, док је 2.376 издато независно од утврђене квоте. Радне дозволе могу се издати ван квоте у сљедећим случајевима: странцу с високим образовањем или завршеним постдипломским/докторским студијем у БиХ; странцу чији рад темељи међународни споразум; странцу који врши кључне послове у пословном субјекту, а није изузет од обавезе посједовања радне дозволе на основу међународног споразума; учитељима или наставницима с посебним знањем; професионалним спортистима или спортским радницима; странцу који се одрекао држављанства БиХ; те странцу у браку или ванбрачном заједници са странцем са сталним боравком у БиХ или дјетету таквог странца.

Упоређујући број издатих радних дозвола с годишњом квотом, искориштеност квоте у БиХ износила је 56 %. У Федерацији БиХ искориштеност је била 42 %, у Републици Српској 98 %, а у Брчко дистрикту БиХ 64 %. Значајније је попуњена квота за новоиздане радне дозволе у односу на продужене.

Према државама поријекла, највише странаца који су радили у БиХ у 2024. години долазило је из: Републике Турске, Савезне Демократске Републике Непал, Републике Србије, Републике Индије и Народне Републике Бангладеша. Највећи раст броја радних дозвола забиљежен је код држављана Индије, Непала и Кине. Највећи пад забиљежен је код држављана Турске, Кувајта и Сирије.

Према квалификационој структури, у 2024. највише је радних дозвола издато полуквалификованим радницима (27,84 %), затим радницима с високом стручном спремом (22,34 %) и онима са средњом стручном спремом (21,71 %). Овај распоред разликује се од претходних година, када су највише дозвола имали радници с високом, затим средњом стручном спремом, док су полуквалификовани били на трећем мјесту.

Највише радних дозвола у 2024. издато је у дјелатностима грађевинарства (1.305 или 22,51 %), прерађивачке индустрије (844 или 14,56 %) те осталим услужним дјелатностима (710). Слична је ситуација била и 2022. и 2023., док је ранијих година највише дозвола било издато у сектору трговине.

Према полу, од укупно издатих радних дозвола у 2024. женама је додјељено 804 (14 %), а мушкарцима 4.994 (86 %), што је нешто другачији омјер у односу на раније године, када је учешће жена било испод 10 %.

Искоришћеност квота у периоду 2020 – 2024. за цијелу БиХ варира од најниже 51 % у 2022. до највише 71 % у 2021. години. У Федерацији БиХ искоришћеност се кретала од 42 % у 2024. до 93 % у 2021., у Републици Српској од 53 % у 2021. до 98 % у 2024., а у Брчко дистрикту од 14 % у 2020. до 64 % у 2024.

У Републици Српској квота није повећавана у посљедње три године, док је у Федерацији БиХ квота за 2025. у односу на 2024. повећана за 5 %, а у 2024. у односу на 2023. чак за 76 %, док је у 2023. у односу на 2022. повећање било 32 %. У Брчко дистрикту БиХ квота за 2025. у односу на 2024. повећана је за 96 %, у 2024. у односу на 2023. за 136 %, а у 2023. за 78 % у односу на претходну годину.

Приједлози квота показују сталан раст потреба за радницима из иностранства, што потврђују и захтјеви послодаваца, особито у секторима трговине, грађевинарства, услуга, прерађивачке индустрије и угоститељства.

Међутим, постоји неусклађеност између исказаних потреба и стварне искориштености квота. Један од главних разлога за слабију искориштеност квота у неким дијеловима БиХ је сложен и дуготрајан административни поступак за издавање радних дозвола. Неусклађеност рокова, различите процедуре и недовољно ефикасна комуникација између институција додатно отежавају реализацију потреба тржишта рада.

Такођер, тренд раста новоизданих радних дозвола у односу на оне које се продужују може указивати на краткорочно боравиште стране радне снаге у БиХ, без дугорочних планова остајања у земљи.

Надлежни органи за запошљавање странаца у Федерацији БиХ, Републици Српској и Брчко дистрикту БиХ достављају своје приједлоге о броју потребних радних дозвола Агенцији за рад и запошљавање БиХ, која их обједињено упућује Министарству цивилних послова, а затим Савјету министара, које доноси коначну одлуку о годишњим квотама.

Иако послодавци траже повећање квота, синдикати упозоравају на неискориштен домаћи радни потенцијал. У том је контексту важно осигурати транспарентност и равнотежу – квотни систем служи као заштита домаће радне снаге, али у условима значајног мањка радника потребна је и флексибилност уз одговарајуће контролне механизме.