Свјетски дан борбе против маларије 2026: Научни преглед глобалног оптерећења и потребе за убрзаним дјеловањем

Свјетски дан борбе против маларије, који се обиљежава 25. априла, представља кључни моменат за евалуацију глобалног напретка у сузбијању једне од најзначајнијих заразних болести савременог доба. У складу са стратешким оквиром Свјетске здравствене организације (СЗО), тема за 2026. годину наставља се на вишегодишњи концепт „Покренути ка искоријењивању маларије: Сада Можемо. Сада Морамо“.

Према најновијим процјенама из „World Malaria Report 2025“, глобално оптерећење маларијом и даље остаје изразито високо. У 2024. години забиљежено је приближно 282 милиона случајева маларије, што представља пораст од око 9 милиона у односу на претходну годину, уз глобалну инциденцију од 64 случаја на 1.000 становника у ризику. Истовремено, процјењује се да је 610.000 особа преминуло од посљедица маларије, при чему стопа морталитета износи 13,8 на 100.000 становника у ризику.

Географска дистрибуција болести показује изражену неједнакост: око 94% свих случајева и 95% смртних исхода и даље се региструје у афричкој регији, гдје су најпогођенија дјеца млађа од пет година, која чине приближно 75% свих смртних случајева. Ови подаци потврђују да маларија није само медицински, већ и развојни и социоекономски проблем, уско повезан са сиромаштвом, ограниченим приступом здравственим услугама и климатским промјенама.

У ширем временском оквиру, глобални напори су ипак дали значајне резултате: од 2000. године до данас спријечено је више од 2,3 милијарде случајева маларије и око 14 милиона смртних исхода, захваљујући примјени интегрисаних мјера превенције, дијагностике и лијечења. Међутим, тренутни трендови указују на стагнацију, па чак и благи пораст инциденције, што додатно наглашава потребу за интензивирањем активности.

Савремени изазови у контроли маларије укључују: растућу резистенцију паразита на антималаријске лијекове, отпорност комараца на инсектициде, утицај климатских промјена на ширење вектора, као и значајан финансијски јаз, с обзиром да су глобална улагања и даље знатно испод процијењених потреба.

Иако Босна и Херцеговина не припада ендемским подручјима и дио је европске регије која је елиминисала аутохтону трансмисију маларије, савремени епидемиолошки ризици захтијевају континуиран институционални ангажман. Министарство цивилних послова Босне и Херцеговине има кључну улогу у стратешкој координацији јавноздравствених политика на државном нивоу, усклађивању домаћих прописа са међународним здравственим стандардима, сарадњи са релевантним међународним тијелима, укључујући СЗО, јачању система епидемиолошког надзора над импортованим случајевима, те развоју капацитета за рано откривање и одговор на потенцијалне пријетње.

У контексту глобалног циља елиминације маларије до 2030. године, тренутни епидемиолошки трендови указују да свијет није на задатој путањи. Стога је Свјетски дан борбе против маларије 2026. године снажан подсјетник на потребу за интензивнијим улагањима, иновацијама и ефикасном имплементацијом доказаних интервенција.

Министарство цивилних послова Босне и Херцеговине остаје посвећено јачању институционалних капацитета и доприносу глобалним напорима у борби против маларије, с циљем очувања јавног здравља и безбједности становништва.