Рад у ЕУ

 

Држављани ЕУ имају право започети посао или тражити посао у другој земљи ЕУ. 17 милиона грађана ЕУ тренутно живи или ради у иностранству. ЕУ промовише поштене уцлове запошљавања за људе који раде у иностраннству, као дио Европског ступа социјалних права.

Слободно кретање - држављани ЕУ

Слободно кретање радника темељно је начело Уговора садржано у члану 45. Уговора о функционирању Европске уније и развијено секундарним законодавством ЕУ-а и судском праксом Суда правде.    

Грађани ЕУ имају право на:

-          тражење посла у другој земљи ЕУ;

-          рад у другим земљама ЕУ без потребе за радном дозволом;

-          пребивалиште у земљи у којој раде;

-          останак у земљи у којој су радили и након завршетка запослења;

-          ​​једнак третман с држављанима у приступу запошљавању, радним условима и свим осталим социјалним и порезним предностима.

Држављани ЕУ такође могу имати одређене врсте здравственог и социјалног осигурања пребачене у земљу у коју одлазе да траже посао (координација система социјалног осигурања).

Слободно кретање радника такође се односи на земље Европског економског простора (Исланд, Лихтенштајн и Норвешка) и Уједињено Краљевство.

Људи који раде у неким занимањима, такође, могу имати своју професионалну квалификацију признату у иностранству (међусобно признавање професионалних квалификација).

Координација ЕУ за социјалну сигурност осигурава правила за заштиту права људи који се крећу унутар ЕУ, Исланда, Лихтенштајна, Норвешке, Швицарске и Уједињеног Краљевства.

Ко може имати користи?

-          тражитељи запослења, тј. држављани ЕУ који се преселе у другу земљу ЕУ да би тражили посао, под одређеним условима;

-          држављани ЕУ који раде у другој држави ЕУ;

-          држављани ЕУ који се након рада у иностранству врате у своју земљу поријекла;

-          чланови породица држављана ЕУ који раде у другој држави ЕУ.

Права се могу разликовати код људи који планирају бити самозапослени, студенти и пензионери или на други начин економски неактивни људи.

Која су ограничења?

Права описана у овом тексту односе се на људе који остварују своје право на слободно кретање у радне сврхе.    

Постоје ограничења која се темеље на разматрањима јавне сигурности, јавне политике, здравља и рада у јавном сектору.

Уједињено Краљевство

Сва права ЕУ кроз сва подручја политике и даље ће се примјењивати ​​на  Уједињено Краљевство током прелазног периода. Тренутно је предвиђено да прелазни период завршава 31. децембра 2020.

Држављани земаља које нису у ЕУ

Слобода пресељења у другу државу ЕУ, због рада без дозволе за рад, право је држављана ЕУ.

Држављани који нису чланови ЕУ могу имати право да раде у земљи ЕУ или да буду равноправно третирани с држављанима ЕУ с обзиром на услове рада. Ова права зависе од њиховог статуса чланова породице држављана ЕУ и од њиховог држављанства.

Исланд, Лихтенштајн и Норвешка

Иако ове земље нису чланице ЕУ, њихови држављани могу у ЕУ радити под истим условима као и држављани ЕУ, јер припадају Европском економском простору.

Лихтенштајн намеће квоте које ограничавају број људи који могу радити и живјети у њему. Овај се систем квота односи на држављане свих земаља ЕУ, Норвешке и Исланда.

Швајцарска

Према споразуму између ЕУ и Швајцарске о слободном кретању особа, швајцарски држављани могу слободно живјети и радити у ЕУ.

Већина грађана ЕУ не треба дозволу за рад у Швајцарској. Ограничења вриједе само за држављане Хрватске, којима је потребна радна дозвола.

Турска

Право турских држављана да се преселе у земљу ЕУ ради посла зависи у потпуности од закона те земље.

Турски радници који су легално запослени у земљи ЕУ и који су тамо прописно регистровани имају сљедећа права:

-          након једногодишњег легалног запослења имају право на обнављање радне дозволе за истог послодавца ако је посао доступан;

-          након три године легалног запослења могу промијенити послодавце и одговорити на било коју другу понуду запослења за исто занимање;

-          након четири године легалног запослења уживају бесплатан приступ било којем плаћеном запослењу у тој земљи ЕУ.

Турски држављани који легално раде у некој земљи ЕУ такође имају право на исте радне услове као и држављани те земље.

Остале земље које имају споразум с ЕУ

Држављани ових земаља који легално раде у Европској унији имају исте радне услове као и држављани државе домаћина:

Алжир, Мароко, Тунис, Русија, Албанија, Црна Гора, Сјеверна Македонија, Босна и Херцеговина, Србија, Украјина, Андора, Сан Марино, Косово и 79 држава Африке, Кариба и Тихог оцеана.

Земље без споразума

За држављане других земаља, које немају споразум с ЕУ, право на рад у држави ЕУ углавном зависи од закона те земље, осим ако нису чланови породице држављанина ЕУ.

Међутим, правила ЕУ покривају сљедећа подручја за раднике из свих земаља које нису чланице ЕУ:        

-          држављани земаља које нису чланице ЕУ, а који су дугорочно резиденти у ЕУ;

-          право на спајање породица;

-          пријем за истраживаче из земаља које нису чланице ЕУ;

-          улаз за студенте, размјену ученика, неплаћени тренинг или волонтерску службу;

-          права висококвалифицираних радника изван ЕУ (схема плаве карте ЕУ);

-          поједностављени поступак уласка и права за све раднике мигранте који нису из ЕУ;

-          услови уласка и боравка сезонских радника из земаља које нису чланице ЕУ;

-          услови уласка и боравка држављана земаља које нису чланице ЕУ у оквиру премјештања унутар предузећа.

На располагању је мрежа ЕУРЕС с више од 1000 запослених и ЕУРЕС wеб портал са слободним радним мјестима и практичним савјетима помоћу којих је лакше пронаћи посао и припремити се за одлазак на рад у ЕУ.