Одржан састанак Одбора донатора: Представљени нови циљеви деминирања

Министарство цивилних послова Босне и Херцеговине, данас је, у сарадњи с Центром за уклањање мина у БиХ (БХМАК) и уз подршку Програма Уједињених нација за развој (УНДП), организовало редовни састанак Одбора донатора за противминско дјеловање на којем је представљен ажурирани преглед активности, приоритета и будућих планова у области противминског дјеловања у нашој земљи.

Одбору су присуствовали представници амбасада, међународних организација и домаћи партнери из сектора деминирања.

Процијењен је напредак постигнут од посљедње сједнице Одбора донатора одржане средином прошле године до данас, те су дефинисани циљеви деминирања за остатак године. Посебно је наглашена важност одрживе међународне подршке и унапријеђене координације између домаћих институција и међународних партнера у остварењу заједничких циљева сигурности, заштите и одрживог развоја.

У свом уводном обраћању, министарка цивилних послова БиХ Дубравка Бошњак је изразила захвалност међународним донаторима на континуираној подршци и партнерству у области противминског дјеловања. Посебно је нагласила да су, захваљујући међународној подршци, успјешно реализовани пројекти деминирања на подручју општине Челић и Брчко дистрикта, чиме је директно повећана сигурност за локално становништво и створени услови за даљи друштвено-привредни развој тих средина. Министарка је додала да такви резултати потврђују колико су међународна сарадња и подршка кључни за постизање циља „Босна и Херцеговина без мина“.

Од прошлог Одбора, усвојена је Стратегија противминског дјеловања – ревидирани документ за период 2025 – 2027, која је усклађена с Отавском конвенцијом и достављена Одбору за имплементацију обвеза по Отавској конвенцији.

На захтјев Министарства цивилних послова БиХ да БХМАК постави реалније рокове и планове деминирања како би се исти могли одговорно пратити, БХМАК је кроз Ревидирану стратегију поставио нови годишњи циљ чишћења – 75 квадратних километара подручја сумњивих на мине.

Стратегија је сачињена у сарадњи с Оружаним снагама БиХ, ентитетским управама цивилне заштите, МАГ-ом, НПА-ом, ЕУФОР-ом и другим учесницима противминског дјеловања.

Уз Стратегију, израђен је и План деминирања за 2025., као и двогодишњи оперативни план активности за период 2025 – 2026., који би требало да буду усвојени на сједници Савјета министара БиХ заказаној за 3. јула 2025.

Међутим, како је и истакнуто, 1,6 % територије још је увијек покривено мински сумњивим површинама, а резултати деминирања у протеклих 10 до 15 година нису били на нивоу планираног. Из тог разлога Савјет министара је на приједлог Министарства задужило БХМАК и Комисију за деминирање да израде свеобухватну анализу противминског дјеловања од потписивања Отавске конвенције до данас те да припреме детаљан акциониплан за окончање процеса деминирања који ће бити темељ за планирање коначног рока за „Босну и Херцеговину без мина“.

На Одбору је потврђено да је Приједлог нацрта закона о противминском дјеловању у завршној фази израде. Закон треба јасније дефинисатинадлежности свих актера противминског дјеловања, обавезе планирања, финансирања и надзора, механизме извјештавања, статус деминера с бенефицираним стажем као и успостављање координационог тијела за помоћ жртвама мина и касетне муниције.

„Потребно је наћи праведно и финансијски одрживо законско рјешење у погледу лица која имају право на стаж с увећаним трајањем и пензионисање под повољнијим условима, притом штитећи и награђујући лица која заиста рискирају своје животе у минским пољима“ казала је министарка Бошњак.

Резидентни представник УНДП-а у БиХ, Ренауд Меyер, истакао је како циљеви постају све изазовнији што им се више приближавамо.

„Захваљујући изузетним напорима и преданом раду Министарства цивилних послова, видљиво је да је у Босни и Херцеговини поновно оживјела политичка воља за проналажење квалитетних рјешења када је ријеч о финансирању противминских активности и коначном окончању процеса деминирања. УНДП остаје стални партнер Босни и Херцеговини на овом путу“, истакао је Меyер.

Директор БХМАК-а Енис Хорозовић казао је како је Босна и Херцеговина након рата изашла изузетно минирана, гдје је више од 4.180 квадратних километра било загађено минама. До данас су ослобођена 3.360 квадратна километра, а остало их је нешто више од 820.

„Ово је податак с почетка 2025., док је данас ситуација нешто повољнија. На терену тренутно имамо 43 квадратна километра завршених операција и од тога смо верификовали 21 квадратни километар“, казао је Хорозовић.

Захвалио је свим донаторима који су у претходном периоду помогли процес деминирања, жртве мина као и пројекте упозоравања на опасности од мина.

„Наглашавам улогу донаторске помоћи у надолазећем периоду како бисмо процес деминирања у Босни и Херцеговини завршили што је прије могуће“, поручио је Хорозовић.

Предсједник Комисије за деминирање БиХ Мио Прањић подсјетио је да је према Закону о деминирању, редовно одржавање састанака Одбора донатора обавезно, с циљем наставка јасно координираних заједничких напора међународне заједнице и домаћих институција у области деминирања. Ови напори, додао је, усмјерени су ка коначној елиминацији минског ризика и стварању сигурног окружења за све грађане Босне и Херцеговине.

Учесници Одбора информисани су и о статусу вишегодишњег пројекта деминирања вриједног 2 милиона КМ који предвиђа суфинансирање локалних пројеката у општинама које су већ осигурале дио средстава. Нажалост, средства још увијек нису оперативна јер буџет БиХ за 2025. још није усвојен.

На крају Одбора, упућена је захвалница и позив међународним партнерима да и даље наставе подржавати противминско дјеловање у Босни и Херцеговини, како би се убрзао процес деминирања и остварио циљ потпуне сигурности за све. Истакнуто је да Министарство цивилних послова БиХ остаје посвећен и поуздан партнер свим актерима у овом подручју те да ће, упркос изазовима, наставити с провођењем стратешких мјера и законодавних реформи неопходних за трајно уклањање минске опасности с територије државе.

На састанку су усвојени закључци којима је истакнута потреба за јачањем капацитета домаћих институција, дигиталном трансформацијом процеса деминирања те већим ангажманом локалних заједница и власти у финансирању противминских акција.